петак, 02. дец 2011, 08:55
(Не)обично о биљкама
Биљке у народној поезији
,,Ђул мирише, мила мајко, шул мирише, Омерова душа ...'', стихови су из чувене песме Омер и Мерима у којој је народни песник поистоветио душу која одлази у небо са ружом. Није ни чудо што је опојни мирис ове омиљене вртне биљке добио узвишено значење у народној имагинацији. Слично је и у особини плода јагоде да се повија и крије испод лишћа виђена девојачка стидљивост.
А шта су јагода и ружа симболизовале у хришћанској идеологији можете сазнати од стручног сарадника ботаничке баште Јевремовац Јасмине Бјелић-Месарош у 6.епизоди серије (Не)обично о биљкама из циклуса Биљке у народној поезији.
Уредник серије: Тамара Вешковић
Редитељ серије: Оливера Костић
коментари