Читај ми!

Трезор

Шта гледа Србија - други део емисије о гледаности телевизије у Србији.

Први део у којем је Дарко Броћић, извршни директор Агенције Ниелсен Аудиенце Меасуремент за Србију, објаснио на који начин се мери гледаност телевизијског програма и како се добијају подаци "са терена" емитован је 21. новембра, баш на Светски дан телевизије.

У наставку, разговор се сада води више о резултатима добијеним оваквим мерењем, а то значи да се сазнају подаци подједнако занимљиви о аудиторијуму колико и о програму. Које се емисије и када највише гледају, које телевизијске станице емитују гледаније програме, а све те графиконе врло прецизно тумачи наш домаћин Дарко Броћић, анализирајући добијене податке кроз временско раздобље од неколико година, месеци или током само једног дана.

* Сниматељ Горан Бурић, сниматељ звука Бранко Стојановић, организатор Гордана Грдановић, монтажер Милорад Ћитић, аутор Бојана Андрић

* Снимано 17. новембра 2011, Редакција за историографију

На данашњи дан умро књижевник Милош Црњански (Чонград, 26. 10. 1893 - Београд, 30. 11. 1977)

СПОМЕН НА ЦРЊАНСКОГ - садржи два прилога, која до сада нису приказана у Трезору, а вероватно се нису могла видети од њиховог премијерног емитовања. ЈЕДНА ГОДИНА ПОСЛЕ - прилог Феликса Пашића из емисије Међутим, снимљен 2. новембра 1978. у Трећем општинском суду у Београду, где је одржана оставинска расправа, односно отворен тестамент Видосаве Црњански, удове Милоша Црњанског, која је умрла у октобру 1978, непуну годину дана после смрти свога супруга. ДЕСЕТ ГОДИНА ПОСЛЕ - прилог за који нема много података, сем да је уредница Зора Кораћ, садржи казивања академика Николе Милошевића поводом десет година од смрти Милоша Црњанског.

Професор Милошевић завршава своје казивање речима: "Мислим да данас нема разлога да било коме доказујемо да је Милош Црњански писац који је физички умро у свом времену, али, који ће у једном другом духовном времену, док буде било људи који пишу на овом језику живети једном за свагда. Иако смо, ево, дочекали да се тог писца са достојанственим поштовањем сећамо, онда је то чин који може и највећег скептика да испуни извесним задовољством, јер, како каже једна позната реч - народ који своје велике људе не поштује није заслужио ни да их има."

* Произведено 1978. и 1987, Редакција програма из културе

број коментара 0 Пошаљи коментар