Српски рукописи из Словачке

Велики је број српских рукописа који су похрањени у депоима европских музеја, архива и библиотека. Да ли ће икада ова сведочанства бити враћена у матицу, не знамо, али сви напори које улажу наши истраживачи и уопште заљубљеници у словенску културу доприносе обликовању важног дела српске баштине.

Истраживања српских рукописа у иностранству није новина. У нашој медиавистици то је један од основних задатака Археографског одељења Народне бибилотеке Србије. Међутим, истраживање у земљи и неке објективне могућности које нису дозвољавале пуно путовања нису нам оставиле већи број каталошких описа српских рукописа у иностранству.

Пројекат "Истраживање српских рукописа у иностраним библиотекама, збиркама и манастирима" започет је 2008. године у Библиотеци Српске Патријаршије.

Комисија научника, у којој су били професори са Београдског универзитета Бранислав Тодић, Зоран Ранковић и управник Библиотеке Српске Патријаршије Зоран Недељковић, у децембру 2010. проучавала је српске рукописе настале од краја 16. до 18. века који се налазе у Словачкој.

Истраживања су вршена у Универзитетској бибилотеци у Братислави, у Националној бибилотеци Републике Словачке у граду Мартину и у Музеју у Кошицама.

Српски рукописи у Словачкој нису непознати нашој науци. Већина их је каталошки обрађена, а само неколико их је пажљивије изучено, свега десетак. Неки су одлично сачувани и узорно конзервирани, а од других је претекло тек по неколико листова. Књиге су углавном богослужбеног садржаја, мада је међу њима и једна Песмарица из 18. века.

О њиховом значају и новооткривеним писмима Вука Караџића, сазнаћете више у емисији "Српски рукописи из Словачке" у оквиру серије Старо српско писано наслеђе, Редакције за науку.

Уредник и сценариста Ивана Ковачевић, редитељ Драган Марковић.