Читај ми!

Трезор

Светски дан заштите животиња.

Приказивање старе емисије о београдском Зоолошком врту који је отворен давне 1936. године, покренуо је договор са Вуком Бојовићем, директором од 1986, о једној дужој истраживачкој емисији која ће се, пре свега, ослањати на архивске материјале Телевизије Београд који датирају још од 1958. године, те на његову помоћ око идентификације људи и догађаја на тим снимцима, а онда, наравно и снимање о данашњим становницима зоо-врта и њиховим условима живота, те њиховим храниоцима и чуварима и њиховим условима рада.

Какав врт, такав лав, Документи нашег времена - Политика, 22.9.1984: "У нашој земљи зоолошки вртови постоје у 11 градова: Беград, Загреб, Сарајево, Љубљана, Скопље, Осијек, Сплит, Суботица, Добој и Тузла. Емисија је снимљена у Београду где зоолошки врт годишње посети 500 до 600 хиљада људи и који би управо зато, морао да учини још много да би у потпуности оправдао постојање. За разлику од београдске у Суботици је сасвим другачија ситуација. Удруженим снагама града и САП Војводине решени су готово сви проблеми егзистенције зоо-врта на Палићу. О томе више у емисији из серије Документи нашег времена".

* Учесници: директор Зоо-врта Београд Радивоје Тричковић, пословођа Цвијетин Мијатовић, радници Петар Стојковић, Меди Ганиовски, Пера Штулић, Зухра Ганиовски; ловочувар из Зимбабвеа Клим Коци; директор Зоо-врта Палић Игњације Тонковић

* Сниматељ Петар Шпољарић, редитељ Пеђа Обрадовић, уредник Душка Пантовић

* Премијерно емитовано, 22.9.1984, Редакција документарног програма

Документи овог времена - разговор са ауторком Душком Врховац Пантовић снимљен је, после 27 година, у београдском Зоолошком врту данас сигурно најпопуларнијем београдском месту током целог дана за посетиоце свих узраста. Један број животиња је на слободи, а садашња решења простора у којима бораве друге животиње одавно нема мучан изглед скученог бетонског затвора са тешким решеткама. Мада су око нас током разговора шеткали паунови, један зец и једна веверица, веома се брзо са животињских судбина прешло на новинарску професију и етику.

Душка је новинар у Телевизији Београд од 1971. до 2005, а књижевник нешто дуже. "Већина телевизијских гледалаца зна Душку Врхиац не по поезији или преводима, него по посебним емисијима (серије Документи нашег времена, Извесна питања, Национални и културни препород, Свет у комуникацији...) које годинама прави на београдској телевизији.

Памте се њени разговори са знаменитим књижевницима, научницима и другим савременим ствараоцима. Душкина доброта, осећајност, душевност, дискретна и ненаметљива обавештеност и потпуна посвећеност послу, такође су њене карактерне особине. Она их испољава и у поезији, и у новинарству. Зато ја од Душке уопште не могу да одвојим поезију од новинарства, нити новинарство од поезије. Ове две стваралачке области се међусобно допуњују и потврђују, пише књижевник и полемичар Флорика Штефан.

* Учесници Душка Врховац Пантовић, Бојана Андрић

* Уредник истраживач Весна Игњатовић, сниматељ Милена Јекић, организатор Гордана Грдановић, монтажер Милорад Ћитић, уредник Бојана Андрић

* Снимано 28.9.2011, Редакција за истриографију

број коментара 0 Пошаљи коментар