Читај ми!

Енциклопедија за радознале

Лубница и друге приче

Лубница

Недалеко од Пролом бање, у густишу грабове шуме, налазе се запуштени остаци средњовековног насеља за које мештани тврде да је село Лубница. По сред села пролазио је још видљив трговачки-каравански друм, зато се претпоставља да је насеље била једно од одморишта на том путу.

Црквиште Св. Илија

Високо изнад села Велика Плана, скривено у шуми планине Јастребац, налази се заветно место посвећено светом Илији. Смештено је на лепо уређеном пропланку са крстом и записом - дивљом крушком. Ту се и данас свечано обележава сеоска слава и започињу ритуали летњих празника.

Сува планина

Простире се у правцу северозапад-југоисток. Најпознатији врхови Суве планине су: Мосор (985 м), Соколов камен са врхом Халов камен на 1552 м, и Големи камен са највишом тачком - Трем 1808 м. М. Ђ. Милићевић у једном од првих списа о Сувој планини 1884. године пише: "Сува планина, на југоистоку од Ниша, која се тако лепо из далека види, и која се, рекао би човек кад из даље гледа, надвила над Ниш, само једном својом страном припада нишком округу... Облик јој је као каква џиновска потковица с подужим кљуном. На свом северозападном крају, она се расклапа у два крака који и чине тај потковички облик. Један крак се повија више на запад, а други се одваја на северозападу... Било Суве планине нема никакве горе. Осим камена и траве, сама је голет. Али у осоју, уопште у дубодолинама, има горе букове, борове, јелове, а има доста и диволеске... У Сувој планини, у хатару села Сопотнице, у месту Точилима, има снега усред лета. Турци су одатле често лети носили снег да хладе јела и друге своје угодбе".

Петрова црква

Налази се код Новог Пазара (пуним називом: Црква светих Апостола Петра и Павла) представља најстарији споменик црквене архитектуре на простору Србије и првобитно је седиште рашке епископије. Црква се налази 2 км северно од центра Новог Пазара, а према до сада познатим писаним изворима потиче из VIII века, али је вероватно и старијег датума.

Сниматељ: Периша Ђинђић

Уредник и редитељ: Миодраг Зупанц

број коментара 0 Пошаљи коментар