Траг у простору

Фрушкогорско виногорје се налази у високом Срему, који се популарно назива и вински Срем. Верује се да су виногради на Фрушкој гори постојали још у старој ери. Ипак, сами почеци сађења винове лозе скривени су маглом древне историје. Иако у самим Сремским Карловцима нема налаза и натписа који би говорили о постојању знатнијег римског насеља, један римски император оставио је овде траг који живи и у 21. веку.

Император Проб, заправо Markus Aurelius Probus, у трећем веку нове ере, укида уредбу цара Доменцијана из 92. године којом је било забрањено садити винограде у провинцијским деловима Римског царства. Он на Фрушку гору доноси винову лозу и чак лично надгледа сађење винограда.

Управо тај догађај одредио је и данашње Сремске Карловце као једну од српских престоница вина. Иако се доскора мислило да је заборав потпуно потиснуо неке старе традиције, запитамо ли неког од бројних туриста шта им се највише допало у Сремским Карловцима, многи ће данас с осмехом рећи: "Бермет".

Енолози у својим књигама пишу да, по данашњим класификацијама, бермет спада у ароматизовано - аперитивно пиће и да су основа производње тог вина травне смесе у којима се обавезно налази пелин.

Сигурно да нам је најзначајније податке о овим винима оставио знаменити Захарије Орфелин, који је добар део свог живота провео у Карловцима и написао изузетно, до данас непревазиђено и веома значајно дело Искусни подрумар.

Пишући о начину производње бермета, наводи да су врста и квалитет бермета зависили од куће до куће, од произвођача до произвођача, јер сваки је од њих имао неку своју малу тајну по чему је бермет био и особен и разликовао се од других. Не зна се тачно кад је замрла производња бермета у Карловцима, али се зна да је обновљена тек деведесетих година двадесетог века.

Аутор и уредник је Милица Барјактаревић.