Енциклопедија за радознале

Заштита Лабудовог окна

Лабудово окно лоцирано је на левој обали Дунава, у југоисточном Банату. Настало после изградње Ђердапа, то место је препуно бара, трстика, дивљих гусака и патака које се склањају за време зимског периода и на том подручју траже додатну храну. Лабудово окно познато је и по томе што се у њему гнезде неке од веома ретких птица, попут орла белорепана, патке црнке, ласте брегунице, малог и великог корморана. Видре, бизамски пацови и нутрије могу се видети у изобиљу, а окно спада међу подручја најбогатија рибом у целом току Дунава.

Света тројица у Горњем Милановцу

Црква Свете тројице у Горњем Милановцу задужбина је кнеза Милоша Обреновића. Градња је почела 1860. године, али после смрти кнеза Милоша цркву, 1862, довршава његов син и наследник на престолу кнез Михаило Обреновић. За изградњу цркве био је ангажован Настас Ђорђевић, познати неимар тог доба. У цркви се налазе делови грма из Такова, где је 1815. године одржан историјски Таковски сабор и подигнут Други српски устанак (један део тог храста чува се и у Милошевом конаку у Београду).

Конак у Рударима

У непосредној близини Лесковца, идући 4 километра у правцу Вучја, налази се манастир Рударе, сада парохијска црква. Стара црква потиче вероватно из византијског периода. У порти рударске цркве смештен је Рударски конак, зграда грађена у стилу профане балканске архитектуре. Подигнута је у XIX веку. Зграда има приземље и спрат и као куриозитете велики избачени доксат, велики димњак и дрвене капке за прозоре на спрату. Капци су из два дела, од којих се један спушта, а други подиже. Рударски конак спада међу највредније и најлепше у Србији.

Испирач злата

Небојша Траиловић из Дебелог Луга, села крај Мајданпека, познатији као Перица, један је од ретких преосталих испирача злата на реци Пеку, захваљујући којима се тај занат није угасио. Златоносна река мора да се прати и у пролеће и у јесен, како би се утврдило где баца злато. Искуство је у том послу пресудно. Осим њега, треба имати и добро око и, наравно, срећу. Злато је знатно теже од муља и ако у муљу узетом из реке има макар грам злата оно ће остати на дну дрвене посуде која је алат испирача. Мајданпек може да буде место нове туристичке атракције, а демонстрација испирања злата на традиционалан начин и те како се може искористити у туристичке сврхе - каже Перица.

Сниматељи: Војислав Поповић, Димитрије Хаџи Николић и Раде Бубало

Уредник и редитељ: Миодраг Зупанц