Енциклопедија за радознале

Војни манастир

Манастир Свете Петке Иверице, налази се у Сићевачкој клисури. Историја упућује да су стари манастир у XIV веку основали монаси из грузијског манастира Ивириона са Свете gоре. Данашњу цркву Свете Петке подигли су 1898. године инжињерске јединице српске војске. Указом краља Александра Првог Обреновића од 19. фебруара 1901. године за старешину манастира војног Св. Петке постављен је војни свештеник, а неколико година касније манастир је добио име "Краљевски српски војни манастир Св. Петка Иверица".

У историји Српске православне цркве није познат још један овакав пример. Јелашничка клисура се ставља под заштиту као природно добро од изузетног значаја и сврстава се у I категорију ради очувања станишта природних реткости, ендемореликтних врста Српске и Наталијине рамондије (Рamonda serbica Pancic, Ramonda nathaliae, Pancic ), као и 39 мезијских, 20 балканских и 6 илирских ендема и субендема и очувања посебне природне вредности коју чине Јелашничка река са богатом и разноврсном морфолошком орнаментиком.Овај специјални резерват природе припада Општини Нишка бања.

Св. Кирик и Јулита

Манастир Св. Кирик и Јулита код села Смиловци, у народу је познат као манастир "Св. Ћирик", подигнут је 1839. године на темељима храма који је раније постојао. Манастир је зидао мајстор Никола-Кола из Бољевдола. Године 1925. у манастир су дошле монахиње Рускиње. Њих 40 приспело је из Бесерабије и тако је формиран први женски манасртир у нишкој Епархији. После Другог светског рата манастир је напуштен. Данас је доста руиниран, али доласком двеју монахиња и ангажовањем локалног становништва и СО Димитровград полако почиње да враћа пређашњи сјај.

Заплање

Како му само име каже, је планински крај и припада простору који се назива југоисточна Србија. Ова област је оивичена Планинама налази се између Суве планине, с једне стране и Селичевице, Бабичке Горе и Крушевице са друге стране и највећим делом поклапа се са подручјем Општине Гаџин Хан. Заплање припада групи општина брдско-планинског подручја југоисточне Србије. Овде се смењују брежуљци са брдима, а ова са планинским странама и гребенима. Горњи Душник са великим извориштем и 18 сачуваних воденица је највеће и најзанимљивије село у овом крају.

Сниматељ: Периша Ђинђић

Уредник и редитељ: Миодраг Зупанц