Повратак Марије Карађорђевић

Историја најбоље памти скандал мајсторе, као и личности које су у њеном неумитном току оставиле негативан траг. Краљ Александар Карађорђевић непрестано пролази кроз скоковиту валоризацију своје владавине, која се завршила 9. јуна 1934, у Марсеју, када је погинуо под хицима атентатора.

Његова жена, краљица Марија Карађорђевић, остала је вечно у његовој сенци. После Краљеве смрти, одлази у Лондон, где, стицајем историје, постаје члан тужне емигрантске породице и умире тамо 22. јуна 1961. године. Како је жарка Краљичина жеља била да почива на Опленцу, поред свога мужа, у Задужбини Петра I, свог свекра, Драгана Бошковић је написала драму „Повратак Краљице Марије Карађорђевић", са жељом да ова врста незаборава бар симболично врати племениту владарку, коју наш народ памти само по добру, код нас.

Љиљана Стјепановић, првакиња Позоришта на Теразијама, игра монодраму према овом тексту, у режији Александра Ђорђевића, већ осамнаест година.

22. јуна 2008, на дан када је Краљица Марија умрла у Лондону, Општина Топола је организовала свечану представу монодраме „Повратак Краљице Марије Карађорђевић", испред маузолеја, Цркве светог Ђорђа на Опленцу, пред око пет стотина гледалаца. Истог дана, у Карађорђевој касарни, одржана је промоција истоимене књиге, у издању библиотеке „Радоје Домановић" у Тополи.

Редакција за културу и уметност снимила је овај догађај, у којем ће учешће узети и Задужбина Петра I, као и институције културе у Тополи, а чућемо и оригинално певачко друштво „Опленац", које бележи светске успехе.

Редитељ емисије је Андреа Лазић.

 

број коментара 8 Пошаљи коментар
(субота, 02. авг 2008, 20:19) - Bojan, London [нерегистровани]

povratak Marije Karadjordjević

upravo tako. A isti taj nas kralj je ubijen jer je hteo da stvara Jugoslovensku naciju pod svojom krunom, na silu je hteo da pretopi hrvate, slovence, muslimane i makedonce i na kraju Srbe u jednu naciju. Takodje, kada demokratija nije isla medju Jugoslovenima, on ukinuo hrvatski sabor (koji je cak radio i u Austro ugarskoj) da bi na kraju uveo apsolutisticki rezim. Nemojte misliti da sam Hrvat jer ovako zborim: ja sam Srbin koji poznaje istoriju. Zar ne profesore ? E da je bilo pameti pa da se u to vreme uzelo onoliko koliko je trebalo, da se oslobodi srpski narod, a ostalo da se ostavi.

(субота, 02. авг 2008, 20:12) - sale [нерегистровани]

Datum atentata Kralja Aleksandra I

tacan je datum i godina, 1934

(субота, 02. авг 2008, 15:13) - anonymous [нерегистровани]

povratak Marije Karadjordjević

Kralj Aleksandar I Karadjordjević "Ujedinitelj" ubijen je 9. oktobra 1934. godine od strane ustaša i VMRO, a uz ogromnu pomoć i logistiku fašističke Italije i Mađarske koje su naoružavale i obučavale teroriste. To je bio jedan od najznačajnijih i ujedno najtragičnijih dogadjaja u novijoj srpskoj i jugoslovenskoj istoriji. Moramo malo bolje poznavati sopstvenu prošlost. S poštovanjem, Darko Paripović. prof. istoije, Sremski Karlovci.

(субота, 02. авг 2008, 14:34) - pancevac [нерегистровани]

marija karadjordjevic

Pa u medjuvremenu su ispravili gresku. :)

(субота, 02. авг 2008, 13:02) - Milica [нерегистровани]

MARSELJ

Iz Klajnove knjige "Recnik jezickih nedoumica":
Marselj (Marseille), po pravopisu bolje nego Marsej. Samo sa lj upotrebljavaju se izvedenice Marseljac, Marseljka, Marseljeza.

Pozdrav

(петак, 01. авг 2008, 22:15) - anonymous [нерегистровани]

marija karadjordjevic

Pa, pise 9.jun 1934.Sta je tu netacno?

(петак, 01. авг 2008, 20:04) - aca moravac [нерегистровани]

MarseLj a ne Marsej

Citajuci prva dva komentara vidim ga su oba pogresna,

Kralj Aleksandar I ,ubijen je 9 septembra 1934 godine, u Marselju (srpski) a francuski Marsej.

pozdrav, Moravac.

(петак, 01. авг 2008, 18:31) - anonymous [нерегистровани]

MarseLj a ne Marsej

jos kada bi sada korigovali Marsej u Marselj, svidjao se nekome pravilan srpski naziv ili ne...