Трезор

О тим временима сведочили су ветерани РТС-а, некадашњи ђаци из неколико генерација,  подсећајући се школовања, али и оних животних борби кроз које су у то време пролазили. У јесен 1947, Комитет за радиодифузију Владе ФНРЈ формирао је школу са интернатом "Радиотехникум", у просторијама предајника Радио-Београда у Батајници, Батајнички пут бр. 24, којем се 1949/1950. припаја Одсек слабе струје из Средње техничке школе у Панчеву (основана 1946), у Улици Лава Толстоја бр. 30.

По одлуци Инспектората Народног одбора града Београда, школа и интернат, фебруара 1952, сели се на Дорћол, у Дунавску 34. Одлуком Савета за просвету и културу НР Србије обједињују се Радиотехникум, СТШ за слабу струју при ПТТ Југославије и радио смер при техничкој школи СУП-а Југославије, те настаје средња техничка школа "Никола Тесла", 1952. године.

Коначно, утемељење Електротехничке школе "Николе Тесла" завршава се 1956. године, припајањем електротехничког смера из СТШ "Петар Драпшин" и пресељењем у зграду тадашње IV гимназије у Улици Народног фронта (сада Краљице Наталије) бр. 31.

"Радиотехникум", као какав расадник, дао је многе техничаре, а што се нашег интересовања тиче пре свега за студијску и емисиону технику Радија и Телевизије. Будући да су се на тим адресама школовали млади из свих крајева Југославије, после школовања, они су се враћали у своје крајеве и запошљавали у РТВ центрима у Сарајеву, Загребу, Скопљу, Титограду и другим градовима.

У првом делу емисије, ова необична екскурзија са 13 ђака, из неколико генерација, посећује школу у Панчеву. У првој емисији снимљеној у Средњој техничкој школи у Панчеву, о упису и првим данима школовања прожетим оскудицом у тешким временима после рата, потребама за новим школованим кадровима и слабим материјалним могућностимна и друштва и појединца присећају се Момчило Живић, Олга Милићев-Ђурић, др Стева Ђурић и Зора Димитријевић.

* Учесници: Момчило Живић, Олга Милићев Ђурић, др Стева Ђурић, Зора Димитријевић и ђаци из других школа Остоја Павловић, Мирослав Симовић, дипл. инж. др Милан Седлар, Драгиша Ћирковић, дил. инж. Ксенија Кнежевић, инж. Славко Симић, Буда Томановић, Павле Павловић

* Уредник-истраживач и саговорник Вера Милеуснић, сниматељ Борислав Ристовић, сниматељ звука Драган Север, расветљивач Драган Урошевић, возач Небојша Станковић, сарадник-сниматељ Милена Јекић, организатор Гордана Грдановић, монтажер-реализатор Бранислава Теодосић, уредник Бојана Андрић

* Снимано 26.3.2009, Редакција за историографију

Спомен на Бору Глигоровића - прилог Трезора сачињен је поводом обележавања 50 година уметничког рада редитеља Боре Григоровића.

Борислав Григоровић, (Требиње, 26.4.1928 - Београд, 22.9.2010) позоришни редитељ, директор Драме Народног позоришта у Београду, професор Академије уметности у Београду. Студирао је историју уметности на Филозофском факултету и дипломирао позоришну режију на тек основаној Академији за позориште, филм и телевизију, код проф. Јосипа Кулунџића.

Дипломску представу, Голдонијеве Мирандолине, поставио је у сарајевском Народном позоришту, 1954. године, после чега је остао у том театру све до 1964. За то време, режирао је 30 представа. Потом је прешао у Народно позориште у Београду, у којем је остао до пензије.

Прва његова београдска представа у сталном ангажману, Хохутов Намесник, имала је премијеру у јануару 1966. године. Уследиле су многобројне режије. Многе од тих представа имале су изузетно дуг сценски век, а Коштана Боре Станковића, у режији Григоровића, играна је као култна представа на сцени Народног позоришта у Београду, пуних 14 година, готово 300 пута.

* Премијерно емитовано 4.11.2003, Редакција за историографију