Трезор

Александар Вучо (25. септембар 1897 - 21. јул 1985), родоначелник модерне поезије за децу у српској литератури, романописац; између два светска рата припадао је покрету надреалиста. Из аутобиографије објављене у лектири за основну школу Дечји писци о себи: "... Родио сам се на углу Немањине и Делиградске улице, у кући која и данас тамо постоји. Детињство ми је протекло без већих потреса, углавном на западном Врачару.

Прво, само на скученом терену наше баште, у игри и тучњави са мојим старијим и три млађа брата. Затим на пољанчету у Карађорђевом парку. Моје позније детињство и младићство поклапају се временски са бурним догађајима из наше ближе историјске прошлости.

За време балканских ратова, био сам добровољни болничар у Војној болници. У соби са тешким рањеницима, сваког дана после подне, а често и до касно у ноћ, писао сам писма која су јунаци са Брегалнице и Једрена, без ногу и руку, упућивали својим кућама. Но, најупечатљивије су ми остали у сећању "читалачки часови". На средини пролаза између кревета, склупчан на шамлици, са позамашном Вуковом збирком народних епских песама на коленима, рецитовао сам десетерце својим тада неуједначеним и патетичним пубертетским гласом.

Начин на који су рањеници примали стихове, озбиљност на њиховим лицима и промене које су настајале у њиховим очима, а и по који уздах који би им се отео кад би ток догађаја у песми добио свој узбудљиви обрт, откривали су у мени неслућене понорнице поезије...

Тако се, зачудо, догодило да сам поезију заволео преко народних песама, чији се утицај, иначе, не осећа у мом књижевном стваралаштву, које започиње модернистичком поезијом, а већ неколико година доцније добија сва обележја београдског надреализма..."

Живот и песма - Емисија говори о песничком путу Алек­сан­дра Вуча, од првих об­јав­љених радова до његове последње књи­ге. Снимљена је у рад­ној соби песника који сам чита стихове из својих књига Кров над прозорима, Неменикуће, Неповрат хумора заспалог.

* Учесници: Александар Вучо, саговорник Мирослав Караулац

* Редитељ Ратко Илић, премијерно емитовано 30. априла 1979.

Подвизи дружине пет петлића - прво певање серије за децу, рађене према поеми Александра Вуча. Александар Вучо, зачетник модерне књижевности за децу код нас, дао је овом поемом нови правац дечијој поезији кроз, на први поглед, једноставну причу о покушају Петлића да избаве девојчицу Миру из замка.

Све се догађа у Београду, 1933. године. У дечју тематику Вучо је увео нов начин изражавања и нови дух, ослободивши се вештачке "поучности" неких дотадашњих дечјих песника који су погрешно имитирали Јована Јовановића Змаја. Кроз ту поему и кроз остале Вучове радове за децу (Сан и јава храброг Коче) провлачи се његов став о непотребности улепшавања стварности у разговору са најмлађима: дете за њега није неодрасли човек, већ креативно биће са посебним односом према стварности, богато идејама и иницијативама. У серији, сведеним редитељским поступком акценат је стављен на реч, на комуникацију међу ликовима, а цела прича је у функцији борбе против угњетавања детета.

* Гласови: Добрила Матић, Јелисавета Саблић, Славка Јеринић, В. Обрадовић, Радмила Плећаш, Весна Ђапић, Драган Лаковић, Милутин Бутковић, Божидар Стошић  

* Текст Александар Вучо Аскерланд; ликовно решење Босиљка Кићевац; музика Војислав Костић; колажи и објашњења Душан Матић; редитељ Србољуб Станковић; уредник серије Драгана Јовановић-Абрамовић

* Произведено 1982, Редакција програма за децу; репризирано 21.11.2005. у Трезору

На данашњи дан, 1863. донет Закон о Великој школи

Велика школа - и још два петоминутна прилога из серије Из албума заборава.

* Припремили Рајко Лаловић, Ђорђе Ђоковић

* Произведено 1092, Београдска хроника