Традиција са Пештера

А само са овог подручја Србија би могла да заштити географско порекло неколико производа попут сјеничког сира, сјеничке говеђе пршуте и овчје стјеље и тако их пласира на тржиште са знатно већом ценом. Али тај пут је за Србију још увек тежак и дуг и док наша земља то не уради упознаћемо вас са каквим благом располажемо.

Ово је прича о сјеничком сиру у који се слила сва природа Пештера, вода, ваздух, ветрови , трава, ароматично биље и још много тога.

Иако тајна припреме више не постоји јер су генетичари давно открили мистериозну игру микроорганизама овакав сир може да се направи само на Пештерској висоравни и у Сјеници. А кад се направи чува се у дрвеним качицама или у траповима који постоје више од пола века и у којима се сир никада не квари.

У Европској унији производи са заштићеним географским пореклом имају 80% већу цену од стандардних и сматрају се покретачем економије и турзма региона из кога потичу. И док је у Италији само у току 2003. године њихов промет износио око 8 милијарди евра а упослио је око 350.000 људи пештерски сир тешко одлази даље од Сјенице. Иако се сви диве његовом укусу обично завршава на трпезама оних који га праве или њихових рођака и пријатеља.

Уредник: Александра Шарковић