Трезор

НИНА КИРСАНОВА: СЕЋАМ СЕ - У фебруару ове године навршиле су се две деценије од смрти Нине Кирсанове, легендарне балерине, кореографа, балетског педагога.

Документарни програм Телевизије Београд снимио је у последњем периоду њеног живота документарни филм Нина Кирсанова: Сећам се... Ово аутобиографско казивање познате уметнице о  почецима у предреволуционарној Русији, школовању, доласку у Београд између два рата, дебитовању у Народном позоришту у балету Копелија 1924. године и њеној даљој каријери, снимљено је у амбијенту легата сликара Паје Јовановића. Кирсанова је играла у првој целовечерњој балетској представи Народног позоришта. Прво постављање Охридске легенде Стевана Христића, 1958, везано је за њено име. У Београду је одиграла 18 главних улога, а као кореограф поставила је 28 балетских представа. Двадесетих и тридесетих година остварила је и завидну интернационалну каријеру као примабалерина у трупи велике Ане Павлове, а потом и у Опери Монте Карла. Али, увек се враћала у Београд, где је несебично помагала талентованим младим играчима. Из њеног студија изникли су врсни балетски уметници - Душица Сифниос, Милорад Мишковић, Душан Трнинић... Била је оснивач Средње балетске школе у Београду. Сарајевски балет је своју професионалну делатност започео њеном кореографијом, а успоставила је и балетски ансамбл и школу у Скопљу. Када се коначно опростила од балета, дипломирала је археологију на Филозофском факултету, где је и магистрирала у седамдесетој години живота...

* Сценариста и редитељ Никола Рајић, филмски сниматељ Зоран Синђелић, монтажер Нева Хабић, уредник Сребренка Илић

* Премијерно емитовано 17.05.1987, Редакција документарног програма, уредник Сребренка Илић

УЛАЗАК У XX ВЕК, прва епизода серије Линк, која је конципирана на темељима некадашњег Времеплова и даје преглед догађаја који су претходили новом веку, а који је, захваљујући проналаску филма 1895, почео да исписује визуелну историју човечанства. А у XX веку свет се променио тако много и брзо као ни у једном веку у историји цивилизације. Човек је освојио нова сазнања и нове просторе, успео је да се одвоји од земље и да полети као птица, успео је да закорачи на другу планету, мали корак за једног човека, а велики за човечанство, открије нове изворе енергије, нуклеарну силу за своје добро или зло. Убрзао комуникације од телефона до телефакса, од радија и филма до телевизије, од рачунара до компјутера који могу да замене људе у многим пословима. Успео је да савлада многе неизлечиве болести, продужио људски век, проникао у тајне космоса и загонетку настанка живота на земљи. Са тим прогресом он је запретио сам себи и опстанку на планети,пореметио природне законе, угрозио будућност многих покољења. А како је текао живот у XIX веку откриће филмски снимци Луја и Огиста Лимијера. У серији  коришћени материјали Документације РТС, Програмских архива Телевизије и Радија.

* Писац текста и редитељ Светолик Митић; сарадици Александар Баљковић, Милета Кечина, Мирослав Тешић, Магдалена Шарић; продуцент Раде Пејчиновић, реализација анимиране шпице Душан Заложник, Зоран Ковачевић; обрада звука Љубиша Шпегар, монтажери Владимир Крстић, Владица Игов

* Произведено 1996, Редакција документарног програма, уредник Сребренка Илић