Трезор

Реч уметничког директора - Београдски фестивал документарног и краткометражног филма потиче од Фестивала југословенског филма, основаног 1954. у Пули. Како је документараца било сваке године све више, одлучено је да се оснује посебна годишња манифестација; тако је први Фестивал југословенског документарног и краткометражног филма одржан од 4. до 9. марта  1960, у Дому синдиката у Београду.

Током дуге историје, Фестивал је мењао осниваче, организаторе, домаћине, али није никада прекинут, па ни током НATO бомбардовања. Фестивал је међународног карактера, од 2004. године. Питамо уметничког директора Јанка Баљка шта су предности, а шта тешкоће београдског фестивала који приказује, оцењује и награђује филмове и њихове ауторе из целог света.

* Снимано 7. априла 2010. у Дирекцији Фестивала, Редакција за историографију

Телевизија и документ - емисија о филмовима из продукције РТС-ТВБ који су приказани на 48. Фестивалу документарног и краткометражног филма, 2001. године. Анђа из Истока - филм о избеглици Анђи, која прича о својој породици и прецима који су сви живели на Косову (реализовали: Душка Врховац-Пантовић, Миленко Јовановић, Радослав Московлић, Снежана Родић, Небојша Кулишић, Урош Грујичић, Слободан Костадиновић, Жикица Николић, Зоран Лалић, Миланка Панић, Предраг Јеремић); Кућа топлих душа - посредством Црвеног крста 11.000 српске деце је од 1993. летовало и зимовало у грчким породицама.

Ђорђија Цамури и Василис Коловоз су грчки родитељи многој југословенској деци, а Ангелина Чордашевић из Београда је једна од двадесетчетворо "њихове" деце (реализовали: Љубиша Шпегар, Даринка Ристовић, Никола Кокотовић, Миланка Панић, Милијана Пјевовић, Ненад Брежанчић, Ненад Џодић, Предраг Јеремић; Мила Вујасиновић, Раде Московлић).

Радоје - филм о Радоју Марјановићу који је погинуо током НАТО бомбардовања, говоре отац и мајка (реализовали: Наташа Мићевић, Александар Стипић, Јелена Ђокић, Иван Рогановић, Предраг Михаиловић, Раде Бубало).

* Произведено 2001, Редакција документарног програма, уредник Божидар Калезић

Сећање - Слободан Новаковић (Београд, 14. април 1939 - Београд, 3. мај 2007), драматург, редитељ, књижевник, критичар. Активан је у српској кинематографији од 1960. као филмски критичар листа Младост, као уредник Филмске редакције ТВБ,  уметнички директор Фестивала документарног и краткометражног филма, оснивач и директор Фестивала ауторског филма, аутор филмова, аутор књига о филму. Данас се сећамо Слобе Новаковића као уредника Филмске редакције Телевизије Београд и приказујемо два прилога из 1975:

Гледаоци и телевизија - После дуготрајних разматрања на разним форумима, Телевизија је, под притиском аудиторијума, морала да промени време емитовања Дневника. Од 1. октобра 1974, Дневник се емитује од 19.30, а не од 20.00, као што је било још од новембра 1958. године. Радни народ и даље није био задовољан, а телевизијски руководиоци морали су одговарати онима због којих телевизија постоји. Тако Слободан Новаковић одговара на писма публике: Зашто се филмови и филмске серије приказују касно, тек око поноћи.

* Премијерно емитовано 4. априла 1975, Редакција посебних програма, уредник Боривоје Поповић

Екран у сваки дом - Телевизија је испуњавала жеље својих гледалаца, али је тражила да гледаоци испуне своје обавезе и специјалним емисијама подсећала зашто треба плаћати претплату. Серија петоминутних емисија која је лобирала за ТВ претплату Екран у сваки дом водио је популарни Бане Вукашиновић. У овој епизоди, Слободан Новаковић говори како ТВБ прибавља филмски програм, о домаћим филмовима и најављује скоро емитовање Фелинијевог Амаркорда, што је изузетан успех Телевизије, јер тај филм већина европских телевизија још није приказала.

* Премијерно емитовано 14. новембра 1975, Редакција посебних програма, водитељ и уредник Бранислав Вукашиновић