Други век: Коста Гаврас

Његов богати опус испуњен је жестоким политичким филмовима који се баве односом јединке и система и увек је, за разлику од већине америчких мејнстрим филмова, појединац бивао на губитку.

Гаврас није давао лажну наду, него је, пре свега, прецизно уочавао, а затим снажно жигосао реалност, било да је реч о филмовима који се баве стаљинизмом, француским покретом отпора, јужноамерчким војним режимима, америчком спољном политиком, јеврејско-палестинским односима или ћутањем католичке цркве пред немачким злочинима у Другом светском рату.

Млађи можда и не знају, али искуснији ће се сетити Гаврасових ремек-дела каква су З, за који је добио Оскара за најбољи страни филм и за монтажу, или Нестао, који је Гаврасу донео Оскара за сценарио, Златну палму у Кану где је Џеку Лемону припала награда за најбољу мушку улогу. Ту су још и данас провокативни и актуелни Опсадно стање, музичка кутија (Златни медвед у Берлину), Град лудака, преки суд, признање, човек превише, амин.

Уреднику и филмском критичару РТС-а, Небојши Поповићу, Коста Гаврас је дао интервју на 48. фестивалу у Ваљадолиду. Циљ разговора био је да се нешто више сазна о томе шта Гаврас мисли о политичком филму као жанру, о усклађивању историјских чињеница са ставом филмског аутора, о бежању савременог филма од актуелних тема, о редитељу као савести друштва.

Уредник и аутор емисије је Небојша Поповић, сниматељ Васко Васовић, а редитељ Марко Караџић.