Више од две године траје кампања у којој се овај природни феномен бори за своје место на листи седам светских чуда. Све то време ова јединствена варош била је најбоље пласирани кандидат у Европи и међу најбољима у свету.

За Ђавољу варош заинтересовао се и УНЕСКО, у току је поступак да се цело подручје прогласи за светску природну баштину. Био би то уједно први природни споменик у Србији под заштитом ове светске организације.

Можемо само замислити какав би ефекат за Србију, топлички крај и сиромашну а стратешки значајну, куршумлијску општину имао пласман Ђавоље вароши на листи седам светских чуда.

Цео простор овог природног феномена делује веома атрактивно, готово мистичо. Чине га 202 земљане куле распоређене у Ђавољој и Пакленој јарузи. Структура кула је јединствена. У основи је то земља, али толико постојана да чак ни земљотрес 1983. године ништа није пореметио на овом тајновитом месту, само је са једне пирамиде пала капа. Ту су и извори воде веома ретки у свету, остаци средњовековних рудника, средњовековна црквишта, необична вегетација и још необичнија микроклима. Све то заједно чини Ђавољу варош достојном титуле новог светског чуда. То ће уосталом много зависити од гласања за полуфинале које се седмог завршава.

Сценариста и уредник: Милица Бајић Ђого

Камера: Милан Станић

Режија је поверена Лели Јанић