Ако бисмо судили по оној старој латинској изреци - "име је судбина", онда бисмо, приближавајући се самој варошици, веровали да идемо у сусрет причи која се заломила у њеном имену. Ипак, на тај пут повела нас је прича која сеже тридесетак година уназад.

Основна геотермална истраживања у Мачви била су од 1981. до 1983. године. Био је то стратешки пројекат који је реализовао Рударско-геолошки факултет у Београду, а финансиран из Фонда за геолошка истраживања Србије.

Мачва је један од највреднијих енергетских извора у Европи, који би могао да запосли и храни добар део Србије, писали су онда стручњаци по обављеним истраживањима.

Непресушан је извор еколошки потпуно чисте, топле воде, којом би се могли грејати и Богатић, и Шабац, Сремска Митровица и Лозница, а вода може да служи и за пиће, и за бањски туризам и производњу поврћа, аквакултуру, али и у разним областима индустрије.

Нажалост, и поред огромних могућности реализације, озбиљних пројеката је веома мало, али су појединци колико-толико ухватили прикључак.

Аутор и уредник је Милица Барјактаревић.