И неки молекули унети храном имају слично дејство. Чашица алкохола или колач после ручка код већине људи изазивају осећај пријатности, кекс и чаша млека пред спавање умирују и олакшавају утањање у сан...

Ипак, због специфичне грађе система за варење - повећане пропустљивости црева за поједине молекуле хране, нарочито за протеине млека и житарица и нарочито у дечијем добу, реакције на уношење намирница које садрже казеин и глутен могу бити потпуно неочекиване.

Сигурно сте имали прилику да видите немирно дете, склоно агресивним испадима и нападима беса. Оно је непослушно "не држи га место", све му брзо досади, често има проблем са говором, пажњом, концентрацијом јер низашта нема стрпљења.... Овакво дете у нашем народу зове се "живо". Али шта када је та "живост" претерана, ако омета нормалан раст и развој психичких и физичких функција детета?

И шта ако је последица унутрашње нелагодности изазване нетолеранцијом на уобичајене намирнице?

О сусрету са развојним поремећајима свог детета насталим због неподношења намирница од млека и житарица и борби са предрасудама, о науци и научним методама које теже да потврде став да искључивање намирница од млека и житарица може да помогне у терапији развојних поремећаја, међу њима и поремећаје говора и језика, говори мама која је желела да остане анонимна, и истраживачи у овој области проф. др Војислав Перишић, гастроентеролог из Универзитетске дечије клинике у Тиршовој, др Милијана Селаковић и мр Силвана Пунишић из Института за експерименталну фонетику и патологију говора у Београду.

Уредник емисије Марија Стевановић

Редитељ Катарина Рогић