Трезор

Сва чуда света - Из критике: "Чуда једног дјетињства: Студио Београд отворио је један драмски термин у суботњем поподневу. Ту се приказују драме намијењене дјечјој публици, али такве које са задовољством гледају и одрасли. Након репризе одличне драме Слободана Новаковића Вријеме коња, ове смо суботе видјели још једну такођер одличну, драму Сва чуда свијета, коју је написао, а и режирао наш познати филмски и ТВ сценарист Гордан Михић.

Ова драма, рецимо то одмах, улази у сам врх наше телевизијске креативности и не можемо је ни на који начин другачије вриједновати него што вриједнујемо све оне текстове који се обраћају, рецимо, само одраслима. Дапаче, можда је још теже радити ову ТВ врсту за гледаоце малог и мањег узраста, али онда када се у томе успије, резултат је обично изузетно вриједан.

Гордан Михић написао је, дакле, причу о два дјечака маштара, који у свом малом градићу на рубу неке шуме и неке ријеке проживљавају наизглед обичне, алу у ствари врло богате и збивањима набијене дане зимског ферија. Теку ти дани за Пиркеа и Јоцу између њихових кућа, између сцена са болесном Пиркеовом мајком и строгим Јоциним оцем, и једног малог и комичног забавишта, које своје скромне сензације излаже знатижељи провинцијалаца.

Ту је и један необични лик, нешто као локални чаробњак Ледењак. Ту су и зимски пејзажи који говоре о мртвилу и учмалости паланке. А насупрот свему томе је богата дјечја машта, која сву ту стварност преображава и даје јој неки унутрашњи и интензивни сјај.

Михић је све то, прије свега одлично написао, а затим, такођер, одлично режирао показујући дубоки смисао за свијет детета, за његову имагинацију, за мале детаље који тај дјечји свијет и живот богате неслућеним доживљајима.

И тако Пирке проживљава болест и болницу своје мајке, тако дочекује и њезин повратак, којим се ова лијепа, хумана и лирски написана проосјећана филмска прича завршава.

Дакако, Михић је одлично опет положио свој режисерски испит показујући много осјећаја за мјеру, за дистанцу и за ритам фабулирања. Након филма Вране, ми га нисмо видјели на овом послу, а након Сва чуда свијета можемо рећи да је Михић бар за домаћу ТВ један од оних аутора којем би чешће требало дати у руке и режију, а не само перо!

Треба рећи да су и још неки елементи употпунили доживљај ове приче. Била је то, прије свега, врло емотивна музика Вокија Костића, који је правим музичким рјешењима знао потцртавати свако расположење, као и дати амбијенталну илустрацију читавог дјела. Затим, Војо Брајовић је одлично читао текст којим је радња била праћена, такођер изванредно саживљен с расположењем приче.

Два дјечака глумила су дивно, а и одрасли интерпрети били су смишљено и зналачки одабрани. Једном ријечју Михић је реализацијом заиста постигао пун погодак." (Мира Боглић, Вјесник, 12.10.1978).

* У главним улогама: Дејан Мироња, Бранислав Симић, Мира Бањац, Милка Лукић, Љиљана Драгутиновић, Божидар Стошић, Миодраг Крстовић, Милан Јелић; у осталим улогама Мирко Буловић, Љубомир Убавкић, Предраг Милинковић, Светлана Васић, С. Радотина, Б. Вукојевић, А. Тошић, Љ. Ђелајлија, Ђ. Вучковић; наратор Воја Брајовић.

* Композитор Војислав Костић, костимограф Емилија Ковачевић, сценограф Борислав Њежић, сниматељ звука Паул Корошец, директор фотографије Ђорђе Николић, монтажер Верица Пантић, сценарио и режија Гордан Михић.

* Премијерно емитовано 7.10.1978, Редакција програма за децу, уредник Олга Влатковић.