Приватна сфера није исто што и јавна. Породица је праг наше социјалне приватности, наш дом, праг наше интимне осетљивости. Шта бива кад се избрише граница између појединца и његовог окружења? Кад приватно постане јавно, кад интима постане огледало наше друштвене уобразиље?

Интерперсонална комуникација путем интернета данас је постала синоним за људске односе сведене на ниво поруке, случајности, необавезности. Редукција и функционалност у односима надоместили су наративни дискурс традиционалне осећајности. Идеја телесног и духовног разговора свела се на идиосинкратички сношај. Љубав је уступила место ћутању, еротика - порнографији. Уместо речи - слика, уместо доживљаја - стереотип.

У свету данашњих тинејџера порнографија има становито место. Интернет је постао генерацијски хоризонт очекивања. Али, у животу у коме не постоји граница не можете се позвати на ограничења. Код многих британских тинејџера установљен је класични облик зависности, у овом случају зависности од порнографије. У њиховом окружењу питају се како је дошло до прекорачења, али и како је, уопште, установљена зависност. Неки од њих то питање и сами постављају.

У којој мери се британско друштво разликује од нашег? Је ли могуће одупрети се важећим моделима понашања? Колико су млади подложни опонашању других? Да ли ће се вредносни систем штитити под ознаком @заштита од пиратерије"? Има ли, уопште, места овом питању у ери глобализације?