Неколико официра 18. пешадијског пука Војске Краљевине Србије састало се 23. фебруара 1910. године, у просторијама листа "Време", у београдском хотелу "Москва" и одлучило да оснује Српски олимпијски клуб. Задатак тог друштва био је да приређује земаљске и светске олимпијске утрке, односно спортске и витешке утакмице и буди интерес за спорт и витешки дух у  народу. За председника је изабран капетан Светомир Ђукић. Прве обновљене Олимпијске игре биле су у Атини, 1896, Друге у Паризу 1900, Треће у Сент Луису 1904, Четврте у Лондону 1908, а на Петим играма у Стокхолму 1912, први пут су се такмичили спортисти из Србије. Српски олимпијски тим примљен је у Међународни олимпијски комитет, а Светомир Ђукић изабран је за члана МОК-а и на том месту је остао пуних 37 година.

Сто година олимпизма у Србији - Поводом обележавања 100 година олимпизма у Србији, Редакција за историографију припрема Изложбу "Наши олимпијци", која ће бити постављена од 23. фебруара до 5. марта 2010. у холу РТС-а, у Таковској 10. На изложби ће бити приказан део из оставштине редитеља Звонка Симоновића, коју чини 100 тематски уређених фасцикли.

Звонко Симоновић (Подујево, 3.11.1930-Београд, 17.09.2006), прозоришни и ТВ редитељ, почео је да ради у Телевизији Београд 1. јануара 1959. године. Симоновић је позван да режира текстове из књижевности и поезије, али је брзо прешао на режију документарних емисија (редитељ је првог Ковачевићевог Каравана), репортажа и фељтона, затим на преносе великих спортских такмичења и може се рећи да је родоначелник онога што се зове "београдска школа директних преноса", по чему је тадашња Телевизија Београд заузимала високо место и углед у тадашњој Европи.

Симоновић је био мајстор директних преноса спортских такмичења, концерата, те велике прославе као што су Вуков сабор у Тршићу и Велики школски час у Крагујевцу. Током трајања изложбе "Наши олимпијци" редитељи, камермани, техничари ТВБ-РТС говориће о својим искуствима, пре свега, на Олимпијским играма и на свим другим великим међународним такмичењима. Ауторски тим овог пројекта су: Вера Милеуснић, Весна Дошен, Петар Ђиновић, Бојана Шумоња, Веско Грозданић, Драган Игњатовић. Продуцент Добривоје Илић. Уредник Бојана Андрић. У овом прилогу који најављује ТВ догађај поводом 100 година олимпизма у Србији, један куриозитет са Светског првенства у пливању (Београд 1973) казује Боривоје Поповић, који је од 1949. стицао спортску биографију од такмичара, новинара до међународног спортског функционера.

* Произведено 2010, Редакција за историографију.

Поводом 38. ФЕСТ-а - Први ФЕСТ под слоганом "Храбри нови свет" десио се 8. јануара 1971. у Дому синдиката, а заслужни за његово рађање су Милутин Чолић (уметнички директор и селектор), Милан Вукос (потпредседник града), Александар Петровић (председник Савета), Душан Макавејев (селектор поноћних пројекција).

Под притиском Резолуције УН 757 и уведених санкција међународне заједнице маја 1992, ФЕСТ се није одржавао 1993. и 1994. године. Под притиском грађанских уличних протеста уз пиштаљке, те полицијског батињања уз водене топове и сузавац ФЕСТ је 1997. прекинут после три дана. За спот "Поводом ФЕСТ-а" коришћена је музичка нумера из емисије Образ уз образ (певају Ђорђе Марјановић, Милена Дравић, Драган Николић, композитор Војкан Борисављевић, редитељ Здравко Шотра), и архивски филмски материјал снимљен на ранијим ФЕСТ-овима.

* Реализација Милорад Ћитић, Бојана Андрић.

* Произведено фебруара 2010, Редакција за историографију.

Френсис Форд Копола - Филмски редитељ Дејан Ђурковић разговара са америчким сценаристом и редитељем који је као гост ФЕСТ-а боравио у Београду 1975. године. Копола говори о свом детињству и породици, школовању и студирању, филму и "вери у уметност као сили која може да промени свет". Разговор је снимљен у атељеу наивног сликара Богосава Живковића и на Конференцији за штампу  у Студенском културном центру.

"Прву представу, једночинку Ружа Јуџина О`Нила, режирао сам са седамнаест година. Представа је била сјајна. По први пут у животу осетио сам позитивну реакцију. То ме је охрабрило. У то време, с петнаест-шеснаест година, први пут сам гледао један Ајзештајнов филм Октобар - десет дана који су потресли свет. Био сам задивљен... Одлучио сам да свој живот поставим по угледу на Ајзенштајна, који се, такође, бавио и позориштем, и да наставим да режирам за позориште док не стекнем признање, па да онда пређем на филм. И управо то сам и учинио. Четири године сам се на колеџу бавио искључиво позориштем, а онда, кад сам дипломирао, отишао сам на универзитет УКЛА да студирам филм" - говори Копола у емисији.

* Учесници: Френсис Форд Копола, Дејан Ђурковић и др.

* Редитељ Дејан Караклајић.

* Произведено 1975, Документарна редакција, уредница Зора Кораћ.

Ове године Олимпијски комитет Србије прославља стоти рођендан. Јубилеј којим се може похвалити мали број олимпијских организација у свету, обележиће све олимпијске догађаје до краја ове године, али и програм Телевизије Београд која је на посебан начин део те историје.

Документарни филм о 90 година Југословенског олимпијског покрета, емитован на Телевизији Београд пре десет година, говори о развоју олимпизма у Југославији, развоју који је пратио политичку судбину земље. Олимпијски покрет настао је у Србији, развијао се у Југославији, а успон и спортски врхунац досегао је у најтежој, последњој деценији XX века. Спорт је постао врхунски производ по којем је Југославија била позната у свету.

* Учествују: Душан и Татјана Ђукић (син и кћерка мајора Светомира Ђукића, првог председника Српског олимпијског комитета од 1910), ветеран Фрањо Михалич, спортисти Милена Рељин, Горан Максимовић, Мирко Нишовић, Јасна Шекарић, Владе Дивац, руководиоци Олимпијског комитета Ђорђе Перишић и Драган Кићановић.

* Аутор Бојана Шумоња.

* Произведено 2000, Југословенски олимпијски комитет.

Трезор подсећа, уторком, у 17 часова, на каналу РТС Дигитал

Позориште у логору 1941-1945 - Изван круга стручне јавности, мало се зна да је у заробљеничким логорима у Немачкој у Другом светском рату био развијен интензиван позоришни живот. Посебно су, у том погледу, били активни заробљени Југословени, пре свега они у логорима за официре.

Осниване су позоришне групе које су прерастале у такорећи права позоришта. У њима је, осим аматера, било доста предратних професионалних позоришних уметника, највише глумаца. О заробљеничким позориштима остали су трагови у накнадно објављеним успоменама логораша, у сачуваним плакатима и записницима са седница уметничких одбора, у ратним дневницима... Део те грађе, која се чува у Музеју позоришне уметности Србије и у Музеју града Београда, коришћен је у емисији.

У поседеу емисије, аутор Феликс Пашић још каже: " Офенбург, Нирнберг, Хамелбург Оснабрик, Сандостен, Стразбур, то су топоними које ће заробљени југословенски официри и војници вечно памтити, али и главни топоними ове наше приче о позоришту у немачким заробљеничким логорима. У часу када су очај и безнађе претили да оборе и најјаче међу заробљеницима, дошли су спасоносни Нушић, Стерија, Трифковић, Кочић, Његош, Бора Станковић, Глишић, али и Бомарше, Бернар Шо, Ибзен.

Позоришта су активна нарочито у официрским логорима који имају и посебан статус, али већ крајем 1941. формирају се позоришне трупе и у војничким радним логорима. У официрским логорима, у представама, осим аматера, наступају и познати професионални глумци, режирају професионални редитељи. Представе у војничким логорима изводе дилетанти. Грађа за ову емисију припремљена је пре седам година, у јесен 1999. Тада су снимљена и сведочења. Сведочили су Млађа Веселиновић, предратни официр, а после рата глумац, Богдан Игњатовић, угледни београдски архитекта и Бошко Трифуновић, драмски писац. Веселиновић и Игњатовић били су у официрским логорима, а Трифуновић у војничком. Емисија је монтирана у лето 2006. У међувремену, отишли су са овога света Богдан Игњатовић и Бошко Трифуновић."

* Учесници: Млађа Веселиновић, Богдан Игњатовић, Бошко Трифуновић.

* Сценарио Феликс Пашић, монтажа Марко Драгојевић, режија Милан Кундаковић.

* Премијерно емитовано 18.1.2007, репризно 19.2.2007; 30.3.2009, Редакција за историографију.