ТВ прозор

Уједињене нације су 10. децембра 1948. године усвојиле Универзалну декларацију о људским правима, у којој је истакнуто да су то основна права која се стичу рођењем а штите грађанске, националне, политичке, економке, идеолошке и културне слободе, без обзира на пол узраст боју коже, националну и религијску припадност. На исти датум 1961. године нашем књижевнику Иви Андрићу уручена је "Нобелова награда" за књижевност за роман "На Дрини ћуприја". Слоган овогодишњег међународног дана људских права је: Достојанство, слобода и правда за све.

Злостављање - Адаптација истоимене приповетке. Андрић постепено открива у каквом брачном паклу живи Аница Зерековић. Њен супруг Андрија припада угледним грађанима, а до статуса уваженог привредника дошао је великим трудом и радом. Њихов брак, у очима јавности, сасвим је успео. Али, оно што се дешава сваке вечери, када Андрија постепено показује своје право лице, када с њега скине маску притворности и лицемерја и када се покаже његова права природа, гуши Аницин живот и претвара га у бескрајну мору. После две године таквог живота она напушта Андрију; иако остаје без материјалне сигурности, осуђена од малограђанске средине, успева да пред собом разјасни период живота који је прошао. Из критике: "У скици под називом Бракови, Иво Андрић је записао да су дволични, више прикривени него очигледни, односи у грађанском браку мистерије у које нити вреди нити је захвално превише завиривати. Можда се, парадоксално, управо у томе крије разлог због којег је овај мајстор психолошке нијансе, у приповеци, Злостављање, једну од ових собних мистерија покушао да расветли продубљивањем типизираних карактера и исто такве ситуације у брачној вези као круни врлог и непомученог грађанског живота. Испоставља се да односи постављени на овај начин савршено одговарају медију на који, пишући, најталентованији меланхолик на Балкану није ни помишљао. Друга телевизијска екранизација Злостављања у режији и драматизацији Петра Зеца, опет, није превише чврсто везана законима телевизијске драматургије. Предност композиције ТВ драме Петра Зеца, засноване на монолозима и дијалошким сценама - реминисценцијама, огледа се у отварању простора за глумачку игру. Поступак паралелног вођења радње (исповести разведених супружника) и флешбекова искоришћен је за грађење напетости. Мономанија ситног индустријалца у тумачењу Александра Берчека, тако добија обрисе "Др Џекила и мистер Хајда". С друге стране, малим средствима која стоје на располагању инвертрираној личности, Весна Тривалић је остварила улогу супруге која живи у сенци тамне стране човека, који је превише дуго обуздавао своје страсти." (В. Јаковљевић, "Борба", 11. новембар 1992)

- Улоге: Александар Берчек, Весна Тривалић
- Писац Иво Андрић, адаптација и режија Петар Зец, сниматељ Милош Спасојевић, сценограф Дагмар Стојановић, костимограф Мира Чохаџић, сниматељи звука Драгослав Симић, Велибор Хајдуковић; монтажа Иванка Правица, уредник Радомир Путник
- Премијерно емитовано 09.11.1992, Редакција играног програма, уредник Милован Витезовић; репризирано у "Трезору" 13.03.2012, 01.04.2014 (РТС Дигитал)