Пут у средиште приче

Она је била духовни центар разних народа и вера. У њој су и крст и полумесец и давидова звезда: Српска Патријаршија и Саборна црква, а у у доњем делу Бајракли џамија, Савез јеврејских општина.

Много тога је остало записано као прво у држави и Београду што се збило у овој улици и то је овековечено на спомен таблама, попут оне на фасади школе Краљ Петар Први, првој основној школи у Србији, основаној 1718. године.

У њој је одиграна прва кошаркашка утакмица, ту је донета прва фудбалска лопта. У комшилуку је прва банка, прва пошта, најстарија кафана, хотел... И први билијар је 1923. стигао у ову улицу.

Улица Краља Петра данас значи отворену књигу историје и пут у њено седиште је пут до истине о животу на овим просторима.

Једно од доминантних здања те улице је кућа трговца Милорада Павловића која је подигнута 1884. године. У приземљу су биле трговачке радње, а на спрату се становало. Одмах до ње је и чувена кућа трговца Црвенчанина, изграђена 1887. године. Специфична је по мезанину изнад приземља који се први пут појављује у српској архитектури.

У непосредној близини је чувени Робни магазин, изграђен 1907. године. Власник је био Бенцион Були, банкар и народни посланик. То је права претеча робних кућа какве су се се касније градиле.

А, од кума замрзивач, телевизор, веш машина... Ништа од тога јер бела техника у то време није ни постојало. Зато је чувеном трговцу кожом Ђорђу Стаменковићу свадбени поклон од кума, архитекте Николе Несторовића био пројекат велелепне палате. Она је названа: "кућа зелених плочица" и до данас је јединствена и у улици и у граду.То, куме, рекли би у данашње време!

Тако је ова улица била путоказ многих ствари у прошлости, оријентир ка будућности и важно место садашњости, не само у граду, већ и у држави.