Мира Адања Полак: Ексклузивно

Живимо у средини у којој се многе истине сазнају накнадно. О Јованки Броз није још испричана права прича као да није прошло још довољно времена.

Недавно смо завирили у њен орман, присуствујемо на ревији ових дана у креативној обради њеног стила. Млади креатори из република некадашње Југославије доприносе  оживљавању тог времена.

Да би о личности Јованке  Броз сазнали још више интервјуисала сам Миланка Гашевића - Гашу који је  радио као полицајац и тада добио посао да чува Јованку Броз од првог дана када су је одвојили од Тита и када се доселила из белог двора у Булевар мира број 75. Ту је остао читавих 15 година.

Прво су га поставили да стоји испред капије па је након неког времена добио кућицу у дворишту ове виле и на крају свог службовања у Београду премештен је у саму вилу где је Јованка Броз смештена.

Међу њима се временом развило пријатељство које је трајало све до премештаја Миланка Гашовића на нови посао у конзулат у Минхену.

Он говори први пут о њиховом пријатељстви и изграђеном поверењу које он никада није прекршио. Поштовао је њену приватност...

Он говори о томе да је Јованка Брзо могла слободно да се креће, али да није могла бити без пратње и обезбеђења које је ту било ради њене личне безбедности.

Као прави човек безбедности није до сада поделио своја сећања на то пријатељство.

Ја га се сећам да је он био тај човек који ме је пустао до Јованке Броз на интервјуе које сам радила. После толико година а прошло је 40 година потражила сам га у његовом дому да забележим његова сећања.