Други век: Слободан Шијан

Почетком осамдесетих година прошлог века Слободан Шијан је за четири године снимио четири филма по којима ће остати у аналима српске и бивше југословенске кинематографије. Публика се радо одазивала биоскопима у којима су приказивани о то тамо пева, Маратонци трче почасни круг, Како сам систематски уништен од идиота, Давитељ против давитеља, а поводом стогодишњице филмске уметности, Академија за филмску уметност и науку је Ко то тамо пева прогласила за наш најбољи филм.

Међутим, аутор који је имао један од најбољих почетака у историји нашег филма, није наставио тако силовито као на почетку каријере и после петог филма, Тајна манастирске ракије (1988), пуних петнаест година је чекао на снимање новог филма, тако да је наставио опус тек у 21. веку када је режирао два филма: Сироти мали хрчки 2010 и С.О.С - Спасите наше душе, који нису поновили успех његових раних радова.

Међутим, Слободан Шијан је опстао у нашој филмској уметности као изузетно значајна појава чије се име изговара са истинским респектом. А како сада види време у коме је створио своје најуспешније филмове, против чега се и како борио и какав је белег носио, говори у емисији Други век у којој, између осталог, открива зашто се никада није осећао као део југословенског филма и како су се његови најпознатији филмови у иностранству ишчитавали другачије него код куће.

Уредник и аутор емисије је Небојша Поповић а редитељ је Владимир Момчиловић.