Читај ми!

Живети за уметност

Док је, у 16. веку, настајало ремек дело светске уметности, свод Сикстинске капеле, чудотворац те таванице, ренесансни џин Микеланђело Буонароти стално је био у напетим односима са наручиоцем тог посла, папом Јулијем II. У једном тренутку, незадовољан уметниковим одговором на неки захтев, папа уметника удара штапом. Микеланђело је напустио Рим, и одсуствовао месецима. Напокон се вратио, узео кичицу у руке, и... остало је историја.

Уметници данашњег света можда не трпе папин штап на леђима али, у условима неолибералног капитализма, трпе нешто према чему би папин штап био благослов. Сингапусрко-француска уметница и редитељка Анг Сукун упустила се у пројекат прављења филма о томе како то уметници данас спајају крај са крајем, како то живе од своје уметности.

Њен филм је сниман у Сингапуру, Јапану, Лондону, Паризу, Њујорку, Берлину и Амстердаму. У свим тим градовима, Сукун Анг се сусреће са колегама уметницима и са њима, отворено и сапатнички, проговара о уметничком усуду у данашњем неолибералном свету.

"Повећава се број државних и приватних музеја који све више подсећају на споменике богатству", каже ауторка у свом горко-циничном осврту на актуелно стање света уметности. У тим се музејима, међутим, баснословно продају уметнине мање од једног процента уметника овог света. Остали умиру од глади. И очигледно да би жарко желели и папин штап на леђима уместо овакве егзистенције.

Уредник страног програма из културе: Бојан Босиљчић