ТВ прозор

Гордана Гордић, историчар уметности, четри деценије радила је у Заводу за заштиту споменика културе града Београда, била је пионир истраживања, заштите и промоције градитељског наслеђа Београда. коју је представљала широм света, (Београд, 9 фебруар 1939 - Београд, 1. јул 2022)

О задужбинарству - у разговору са Горданом Гордић, сазнајемо да крајем 19. и почетком 20. века долази до развоја задужбинарства у Србији, она подсећа да су Први фонд, од 250 дуката, основали војвода Тома Вучић Перишић и Илија Коларац, као помен страдалима 1804. до 1815. године. Поред Коларца, српско задужбинарство тог времена обележио је и Миша Анастасијевић који је уз кнеза Милоша био најбогатији Србин 19. века, ту је и Никола Спасић, трговац који је завештао своју зграду у Кнез Михаиловој улици, затим Лука Ћеловић-Требињац који је завештао своју имовину Београдском универзитету, Владимир Влајко Каленић, који је целокупну имовину дао у добротворне сврхе, и многи други задужбинари широм Србије. На крају разговора речено је да се од 2001. све чешће јављају нови задужбинари који су обновили тај племенити гест доброчинитеља и тако се једна давнашња традиција сада наставља.- Учесници: историчар уметности Гордана Гордић, саговорник Бојана Андрић

- Техничко вођство Дејан Беловуковић, сценограф Петар Ђиновић, сниматељи звука Снежана Брковић, Дино Долничар; дизајнер светла Бранко Ранђеловић, камерман Недељко Малетић, реализатор Драган Ковачевић, уредник-истраживач Весна Игњтовић, монтажер Милорад Ћитић, уредник Бојана Андрић
- Снимано 24.09.2010, премијерно емитовано у "Трезору" 25.10.2010; Редакција за историографију

Сећање на Бајлонијеву пивару - Приказивање Трезорове експедиције у Бајлонијевој пивари поводом Дана европске баштине 2013. године јединствена је прилика за јавност да види овај простор у који није могло да се уђе у данима када је Србија приказивала своје национално индустријско наслеђе. Некадашњи простор који је припадао Бајлонију, касније БИП-у, сада је у приватном власништву. Током 2013. године екипа "Трезора" прошла је кроз простор од Цетињске улице до Скадарске, снимила оно што је од фабричких објеката остало, а поуздани водичи кроз време и простор били су историчар уметности Гордана Гордић и историчар Београдске индустрије пива Ненад Лукић. Око 1850, механџија Филип Ђорђевић, отвара пивару на углу Цетињске и Скадарске улице. Производња је ручна. "Малу пивару" која је 1871. године у саставу новоформираног Првог српског пиварског друштва, преузима 1888. фирма ''Игњат Бајлони и синови'' и до краја 20. века је модернизује и пребацује на парни погон. Пивара је успешно пословала почетком 20. века и једно време била лидер у продаји пива у Београду и Србији. Успешно је радила од 1947. до 1963. под именом ''Пивара Београд'', тада је прешла у састав БИП-а.

- Учесници: историчар уметности Гордана Гордић, историчар документације у БИП-у Ненад Лукић, саговорник Бојана Андрић
- Уредник истраживач Милена Јекић, сниматељ Драган Лапчевић, сниматељ звука Никола Младеновић, сарадник-сниматељ Милена Јекић, организатор Гордана Грдановић, монтажер Зорица Благојев, аутор Бојана Андрић
- Снимано 01.08.2013, премијерно емитовано у "Трезору" 19.09.2013, репризирано 22.09.2014, 15.06.2015 (РТС САТ), 17.06.2015; Редакција за историографију

Петак, 29.07.2022. на РТС СВЕТ у 00.20 сат после поноћи

Други део разговора Каменка Катића са Захаријем Трнавчевићем из серије "Разговор ветерана"

Захарије Трнавчевић, новинар, политичар (Шабац, 2. јануар 1926 - Београд, 13. јануар 2016)

Захарије Трнавчевић спремао се за сеоског учитеља и завршио Учитељску школу у родном граду. Као новинар почео је да ради 1. децембра 1948. године у листу "Задруга". У Телевизију Београд дошао је 1. новембра 1964. године, где је уређивао емисије за пољопривреднике: Рефлектор, Мандат, Нешто четврто, ТВ дневник, а од 1978. године до пензионисања емисију Знање-имање. У пензију је отишао из РТБ, 1. априла 1987. Писао је повремено и за новине. У Jутелу је радио 1989-те године. На Б92 је од 1996. радио видео касету Знање на поклон, која је давана за емитовање локалним станицама чланицама АНЕМ-а. Од 1998/99 ова "видео касета" емитује се на Б92, све до данашњих дана. Добитник је многобројних награда: Награде за дугогодишњи допринос развоју РТБ, 1986; Добитник највишег признања за новинарство "Светозар Марковић", 1987; Награде "Моша Пијаде" и награде за животно дело Савеза новинара СЦГ, 2003.

Новинар за све - Други део емисије са Захаријем Трнавчевићем из циклуса емисија "Разговор ветерана". У овом се делу говори о емисијама које је Трнавчевић радио од 1964. када је дошао до краја свог активног рада у Телевизији Београд, које нису биле само емисије за пољопривреднике (Емисија за пољопривреднике, Знање-имање), него и документарне (Рефлектор, Мандат) и информативне емисије (међу првима је ауторски уређивао и водио Дневник, 1968. године). Мада је Трнавчевић једна од оних личности са малог екрана, коју "зна свако дете" - то никако не мора да значи да се у архивама и фондовима може наћи обиље сачуваних емисија. Сам Захарије је пожелео да реемитујемо оне његове приче које би, како каже, и данас потписао - Закон и људи о слепим телефонистима, Сувишни људи о деци која због сиромаштва не могу да похађају школу, Рондо рустико о позицији жене у домаћинству, Капија снова о штети приликом откупа грожђа, Концерт за фагот о неразумним школским програмима, Замрзавање-одмрзавање о победи најлон кесе над инфалцијом.

- Учесници: Захарије Трнавчевић, Каменко Катић
- Сниматељ Слободан Ратковић, асистент сниматеља Горан Плавшић, сниматељ звука Александар Арнаутовић, микроман Андрија Магочи, расветљивач Александар Давидовић, возач Предраг Стојковић, сарадник-сниматељ Немања Влајковић, организатор Гордана Грдановић, монтажер Зорица Благојев, графичка обрада Иван Јевтић, уредник Бојана Андрић
- Снимано 14. априла 2007; премијерно емитовано у "Трезору" 08.02.2008, репризирано 16.07.2009, 16.02.2016, 08.03.2016 (РТС САТ); Редакција за историографију