ТВ прозор

Деведесет година од рођења - Петар Танасијевић, певач, текстописац и композитор (Смедеревска Паланка, 13. јун 1932 - Београд, 13. мај 2016)

Ружа за сва времена, серије Док је света и века. Ово је други део музичког портрета Петра Танасијевића. Композитор и текстописац нових песама у духу народног мелоса, прву песму "Дивље руже" написао је као дечак. Касније, написао је и песму "Беле руже". Међутим, једна ружа остаће запамћена за сва времена. Песма "Јутрос ми је ружа процветала" засигурно је најзначајнија песма у музичком стваралаштву Петра Танасијевића. Ову песму снимило је преко 20 извођача, а неизоставна је и данас у репертоару сваког певача народне музике. Настала је 1959. године и одмах постала у народу веома популарна, па су многи мислили да ће свака наредна песма коју Петар напише бити у њеној сенци. Међутим, врло брзо настаје песма "Од извора два путића" која доказује да ће многе песме Петра Танасијевића остати за сва времена. Одакле је добијао идеје за писање текстова, како је почела његова сарадња са Лепом Лукић, ко је заслужан што су музички уредници Радио Београда седамдесетих почели да прихватају новокомпоновану музику, како је тражио певачице за серију "Камионџије" и зашто данас више нема квалитетних песама говориће нам Петар у овој емисији, а чућемо његове најпопуларније песме: "Јутрос ми је ружа процветала", "Од извора два путића", "Шумадијо, зелена ливадо", "Певам и тугујем", "Ој, месече звездо сјајна", "Дивље руже", "Не живи се хиљаду година" и друге.

- Учесници: Петар Танасијевић, саговорник Сандра Милошевић
- Сценариста и водитељ Сандра Милошевић, сниматељ Милена Јекић, организатор Гордана Грдановић, АВИД монтажер Ана Ђурковић, монтажер-реализатор Бранислава Теодосић, уредник Бојана Андрић
- Снимано 16.07.2012, премијерно емитовано у "Трезору" 23.11.2012, репризирано 09.01.2013, 30.12.2014 (РТС САТ), 05.08.20016, 07.01.2021 (РТС Коло), 04.06.2021; Редакција за историографију

Петак, 24.06.2022. на РТС СВЕТ у 1 сат после поноћи

Стота епизода серије "Време телевизије" која је говори о историји Телевизије Београд од 1958. до 1991. године

Спортски програм, други део, 100. епизода - Серија Време телевизије завршава сведочење о овој врсти програма у периоду од 1987. закључно са 1991. годином. Ни спорт тада нису мимоишле негативне појаве карактеристичне за тадашње југословенско друштво, па је програмски циљ био, "праћење поремећених друштвених односа у спорту". Тако је 1989. године уведен понедељком у Дневнику стални коментар о друштвеним појавама у спорту. Иначе, сами спортски догађаји и збивања око њих често су имали драматичне и неочекиване обртаје. Репортери спортског програма били су њихови непосредни сведоци. Такав је случај туча после дерби утакмице првенства Југославије у рукомету између Пелистера и Металопластике у Битољу 1988. године. Веома је запажено ангажовање спортског програма у праћењу Београдског маратона почев од 1988. године до наших дана. Са растом овог масовног и вишевидног такмичења, чија је главна трка од почетног полумаратона прерасла у пуни маратон, повећавале су се обавезе Телевизије Београд. Почело се репортажама да би се касније обезбедили директни преноси. Реализација преноса спортских догађаја и репортажа о тим догађајима, као и сталних и посебних емисија спортског програма, захтевала је изузетне напоре свих делова редакције и свих сарадника. Организовање рада редакције и процеса које прате реализацију имали су значајну улогу за успешно функционисање програма. Крај овог периода, у којем је почео распад Југославије, обележен је великим успесима југословенског спорта. Кошаркашка репрезентација Југославије освојила је првенство света у Аргентини. Остао је запамћен Владе Дивац са југословенском заставом када је већ било извесно да Југославије више неће бити. У то време фудбалска репрезентација Југославије квалификовала се за завршницу Европског првенства у фудбалу, коју је очекивала с великим надама. Међутим, учешће наше репрезентације је спречено због већ поодмаклог процеса распада Југославије. Првенство Европе освојила је Данска, која у нашој групи није успела у квалификацијама, али је позвана да замени нашу репзентацију на завршном такмичењу. Ако је спречена југословенска фудбалска репрезентација да учествује на првенству Европе, нико није могао спречити "Црвену звезду" у походу за освајање Купа европских шампиона у фудбалу и титуле клубског првака света. Спортски програм је пратио тај драматични поход "Црвене звезде" у читавом његовом току. Поред директних преноса изузетне драматике, инвентивно су припремане и специјалне емисије и програми о "Црвеној звезди" и њеном подвигу. Остаће запамћена и емисија која је пратила весеље фудбалера "Црвене звезде" после освајања Купа европских шампиона у фудбалу победом над Олимпиком у Барију. Призорима одушевљења фудбалера Црвене звезде окончавамо Пети циклус серије Време телевизије. Уследиће време разарања, од којег неће бити поштеђена ни Телевизија Београд, тада већ у саставу Радио-телевизије Србије. Под НАТО бомбама 1999. године изгубиће живот 16 радника Телевизије Београд, а биће разорен и део продукционо-емисионог центра у Абардаревој. Сличне судбине ће бити Телевизија Нови Сад и Телевизија Приштина, али тамо неће бити људских жртава. Зграда Телевизије Нови Сад биће у целини разорена под ударима НАТО бомбардера. Телевизија Приштина ишчезнуће нешто касније у пожару у октобру 1999. године. Али, то је већ време Радио-телевизије Србије. Овом епизодом завршен је део петог циклуса серије Време телевизије, а у току је завршна монтажа и обрада четири епизоде које се односе на историју Трећег канала, који је почео са радом 1. јула 1989, а престао да постоји у поноћ 4. маја 2006. године.

- Учесници: репортер-коментатор Срђан Кнежевић, редитељ Веселин Грозданић, руководилац Одељења продукције Спортске редакције Светозар Мићуновић, уредник Спортске редакције Милојко Пантић
- Сценариста др Мирослав Савићевић; уредници др Мирослав Савићевић и Весна Дошен; водитељ Мића Орловић; редитељ Никола Лоренцин
- Премијерно емитовано 19.02.2012, Редакција за историографију, уредник Бојана Андрић; репризирано у "Трезору" 19.06.2013, 27.05.2015 (РТС САТ)