Трезор

На данашњи дан пре пет година, у Музејски депо пренети су први уређаји.

Пет година музејског депоа - Основна делатност Редакције за историографију јесте прикупљање, систематизација, архивирање и пласирање грађе за историју Телевизије Београд, а тај рад одвија се у секторима: Фонд папирне грађе, Збирка техничких уређаја, Фонд поклона, Ко је ко у Телевизији Београд, продукција серије Време телевизије и циклуса Трезор.

База за данашњу Збирку техничких уређаја настала је раних седамдесетих, када су почела прва обнављања опреме са којом је Телевизија Београд почела да ради. Тада су инжењери и техничари почели да одвајају и склањају опрему како би је сачували од пропадања и отуђења. Од 2003. године Редакција пописује уређаје који се више не користе у производном процесу, на свим производно емисионим објектима РТС -а у Београду (Сајам, Кошутњак, Абердарева, Хиландарска) и Србији (емисиони објекти и дописнички центри).

Одлука Дирекције да се бивши Студио 1 намени за складиштење уређаја већег габарита, омогућила је преношење већ пописаних машина, те је ускоро Музејски депо постао место свакодневних промена, несвакидашњих сусрета, занимљивих прича где се оживљава полувековни рад Телевизије Београд. Јединствено место за изучавање историје ТВ медија у Србији.

Важни датуми Музејског депоа су: 1. фебруар 2005 - Одлука о новој намени разрушеног Студија 1 у згради у Абердаревој; 7. и 8. фебруар 2005, када су пренети први уређаји у депо; 16. фебруара 2005. први пут, после 1999, простор је снимала камера; 19. октобра 2005. потписан је Протокол о сарадњи  РДУ РТС-а са Музејом науке и технике;  20. марта 2006. у Регистар културо-техничког добра Србије уписано је 8 уређаја; 29. јануара 2007. почео је упис уређаја у Музејске књиге; 26. јуна 2007. у Регистар културо-техничког добра Србије уписано је још 12 уређаја; 30. новембра 2008. Збирка техничких уређаја Телевизије Београд правно је регулисана у РТС-у, када је установљена Ванбилансна евиденција;  30. јануара 2009. наша Збирка постала је равноправан члан Заједнице научно-техничких музеја Србије; а 7. септембра 2009. Музејски депо је први пут отворен за јавност на изложби поводом одржавања Конференције научно-техничких музеја света.

* Произведено 2010, Редакција за историографију.

Реч по реч, наставак - први део приказан је 2. фебруара у емисији Сећање на Дејана Ђурковића. Забавни контакт програм Реч по реч сниман је од јесени 1974. једном месечно у сали Културног центра Студентски град. Сачувана је још само једна, коју ће Трезор посебно опремити за поновно приказивање, те емитовати вероватно почетком марта ове године.

Из критике: "У часу кад имамо довољно разлога да не будемо сасвим задовољни ТВ програмом (емисије у празничне дане) налазимо се с друге стране у прилици да забележимо и оно што је видљив успех наше телевизије. Чак бисмо се осмелили да кажемо како последњих месеци присуствујемо извесном преобраћају чије ће се последице тек осетити. Реч је о двема емисијама: Реч по реч првог програма и Кино-око другог програма, обе Телевизије Београд. У њима је први пут на највишем нивоу постигнут нама засад најпознатији вид контакт-програма. Наравно, да би се данас стигло до емисија као што су Реч по реч и Кино-око ваља се сетити и оних давних почетака у том правцу, емисија као што су биле Телевизије Загреб Екран на екрану и Четвртком отворено, или другог програма Телевизије Београд, из ближе прошлости, односно и садашњости, Студио III" (Олга Божичковић, "Политика", 03.05.1975).

* Учесници: Павле Грегорић, Лео Матес, Пуриша Ђорђевић, Дитка Хаберл и "Пепел ин кри"; водитељ Дејан Ђурковић.

* Сценарио Владимир Манојловић, Александар Мандић; слика Боривоје Урошевић, светло Ружица Тубић, звук Милан Анђелковић, магнетоскоп Марко Ивачковић, миксер слике Иван Пеић, техн. вођство Чедомир Станковић, музика за шпицу Војкан Борисављевић, сценограф Слободан Машић, костимограф Милорад Игњић; камермани Милоје Лазић, Милан Павловић, Бранимир Клипа, Фатмир Нуши; редитељ Александар Мандић, уредник Владимир Манојловић.

* Премијерно емитовано 25.07.1975, Редакција забавног програма, уредник Миодраг Маринковић.

број коментара 0 Пошаљи коментар