Трезор

Рођен у Шапцу где је завршио гимназију, након одслужења војног рока запослио се у Шабачком позоришту. Сликарство учио код професора Ђорђа Костића и Ананија Вербицког, а сценографију од Бојана Ступице. На Београдској телевизији почиње да ради непосредно по њеном оснивању, велики број емисија уживо. Најважнија дела у ТВБ: Име и презиме (1965); Мартин Крпан с Врха (1968); Дошљаци (1969); Сладак живот на српски начин (1971); Сами без анђела, Ћелава певачица, Пораз (1972); Прослава, Браунингова верзија (1973); Црна листа (1974); Посета старе даме (1976); Марија Магдалена (1977); Маска (1978); Сумњиво лице (1979); Кир Јања (1981); Канте или кесе (1982)...

Ради паралелно и у Атељеу 212 где је поставио сценографију за бројне култне представе Драги мој лажљивче, Картотека, Арсеник и старе чипке, Краљ Иби, Кафаница, судница, лудница, Коса, Пурпурно острво, Чудо у Шаргану, Псеће срце, Буздован.

У Југословенском драмском позоришту радио је око 25 година. Од 1984. до 2002. године живео у Јоханесбургу. Владислав Лалицки је био сценограф и костимограф за преко 500 позоришних представа, 200 филмова и серија, и небројено много ТВ емисија свих жанрова и илустратор више од 500 књига. Добитник је награде на Париском бијеналу (1961); Стеријине награде (1981); Златног ловоровог венца у Сарајеву (1963. и 1968); Прве награде Октобарског салона за сликарство; Награде за животно дело "Петар Пашић" (2004) и других.

РАЗГОВОР У ПОЗОРИШТУ О ТЕЛЕВИЗИЈИ - Разговор са рeдитељем Љубомиром Драшкићем и сценографом Владиславом Лалицким сниман у горњем холу Атељеа 212, у субота 17. јануара 2004. године, поводом репризе ТВ драме за децу Мартин Крпан с Врха.

* Учесници: Владислав Лалицки, Љубомир Драшкић

* Снимано 17.01.2004, Редакција за историографију, уредник Бојана Андрић

ЕВГЕНИЈА НА ЗРНУ ГРАШКА, из циклуса Младићи и девојке. Телевизија Београд, и сама тек изашла из периода експерименталног програма, одлучила се на својеврстан експеримент. Позвала је нај­млађу генерацију писаца, већином још студената драма­тургије, и ус­тупила им простор да кроз драмске минијатуре искажу свој, ге­не­ра­циј­ски, поглед на свет. Циклус од двадесетак получасовних играних емисија реализован је у два дела 1968. и 1969. године. Текст Људмиле Станојевић писан је модерним језиком града са хуморним духом за нове генерације и представља осавремењену причу о принцези на зрну грашка, наравно, са елементима пародије.

* Улоге: Миа Адамовић, Драган Николић, Бора Тодоровић, Слободан Алигрудић

* Сценарио Људмила Станојевић Бајфорд, сцена Владислав Лалицки, костим Славица Лалицки, камера Александар Радосављевић, режија Александар Ђорђевић

* Премијерно емитовано 07.11.1968, Редакција забавно - хумористичког програма, уредник Миодраг Маринковић