Живот у окупираном Београду 1941-1944.

У шестој епизоди документарне серије Живот у окупираном Београду 1941-44. саговорници, историчари и сведоци говоре о спорту, ступању жена у интимне односе са окупатором и о проституцији током окупације.

Окупација представља друштво без мушкараца, који су најчешће у заробљеништву, на ратишту или на принудном раду. Жене су у ратним условима и условима окупације принуђене да преузму много већу улогу од оне која им је намењена у мирнодопско време. Оне морају да се старају о породици и да често обављају послове које су некада обављали искључиво мушкарци. Таква ситуација отвара и могућности за контакт жена са окупатором, односно војницима и официрима, а сексуалне и љубавне везе које се тада успостављају у литератури се називају хоризонтална колаборација, што је и једна од тема шесте епизоде серије Живот у окупираном Београду 1941-44.

У Београду је постојало више јавних кућа током окупације. Једна се налазила у Улици Мајке Јевросиме, друга у Косовској, трећа у данашњој улици Гаврила Принципа итд. Поједине јавне куће радиле су искључиво за немачку војску, међутим, постојале су јавне куће и за друге становнике а не само за представнике окупациона управе.

У окупираној Србији, а посебно у Београду спорт је имао важну улогу у такозваној нормализацији живота. Спорт и културне манифестације требало је да створе слику нормалног, чак просперитетног живота под окупацијом.

Спорт је, као и у самој нацистичкој Немачкој, и на окупираним територијама доживео реорганизацију: заузимао је важно место у стварању новог човека а у Недићевој Србији - новог Србина који би у том случају постао део аријевске расе. Спорт је по схватању нациста замишљен тако да буде свестран, масован, доступан свима, сем Ромима и Јеврејима, и као такав требало је да постане сегмент Нове Европе.

Најпосећеније су биле фудбалске утакмице, пре свега због тога што је фудбал најједноставније организовати. На једној утакмици БСК и БАСК-а било је осамнаест хиљада гледалаца. Спорт под окупацијом је друга тема шесте епизоде серије Живот у окупираном Београду 1941-44.

О наведеним темама говоре историчари и сведоци: Бранислава Ристовић, Бреда Калеф, др Љубинка Шкодрић, др Наташа Милићевић и др Никола Мијатов.

Сценарио и режија Ненад Милошевић