ТВ прозор

Музеј југословенског ваздухопловства - Из текста Чеде Јанића "У хроници ове већ времешне институције може се прочитати да је на иницијативу групе ентузијаста основана фебруара 1957. године при Команди ратног ваздухопловства у Земуну, да је прву изложбу отворила маја 1960. на старом београдском аеродрому, а да су се у акцију њеног израстања убрзо укључиле и домаће цивилне ваздухопловне институције и предузећа, па су крајем шездесетих година сви заједно донели одлуку да изграде нову модерну зграду за Музеј и то на међународном аеродрому "Београд" код Сурчина. Изградња великог и сложеног објекта, површине од преко 10.700 метара квадратних, отпочела је половином седамдесетих година, али услед бројних техничких и материјалних потешкоћа, трајала је дуже него што је то било планирано. Архитекта Иван Штраус из Сарајева добио је за пројекат зграде и комплекса Музеја престижну југословенску награду за архитектуру. Изградња Музеја приведена је крају тек 1988. када је отпочело и постављање прве сталне изложбе, која је свечано отворена за јавност 21. маја 1989. године". У изложбеном простору од 6.000 квадратних метара налази се педесетак типова оригиналних авиона, хеликоптера и једрилица, већи број ваздухопловних мотора, ракета, радара, симулатора летења и око 50 макета балона, једрилица и авиона. У емисији се могу видети многобројни експонати од којих је најстарији авион Сарић-1 из 1910. године који је од остатака оригиналног авиона реконструисао пилот Иван Сарић, изложба авиоопреме и производа авио индустрије као и Аеромитинг у коме је приказан МИГ 29 у лету изнад музеја и занимљиви падобрански скокови.

- Учесник: Чедомир Јанић, управник музеја

- Сценариста и редитељ Срђан Замоло, продуцент Александар Јанковић, музички сарадник Виктор Симић, сниматељ звука Драган Селаковић, Драган Север; обрада звука Рихард Мерц; сниматељи Тодор Јовић, Тибор Звезданић; асистенти сниматеља Владан Пантелић, Драган Станковић; монтажер Светлана Недељков Максимовић, уредник Недељко Јешић

- Произведено 1989, Редакција општеобразовног програма, уредник Радмила Мијатовић; репризирано у "Трезору" 20. 5. 2004, 10. 7. 2006, 9. 9. 2009, 22. 1. 2013.

Датуми из историје ваздухопловства - Како бисмо подсетили на датум првог ноћног лета у историји светског ваздухопловства који се десио 9. септембра 1923. и то на линији Београд - Букурешт, позвали смо кустоса Музеја ваздухопловства Мирјану Новаковић са којом се често сусрећемо на пројектима Заједнице научно-техничких музеја Србије, да сазнамо детаље овог светског, а београдског догађаја. После је Мирјана говорила о једном исто тако важном, а можда и важнијем датуму који није тако светски као овај споменути, него је сасвим домаћи, а ради се о 16. октобру 1910. када је полетео први авион којим је управљао његов конструктор Иван Сарић, па се тај датум узима као почетак ваздухопловства у Србији. Тако смо дошли и до треће теме нашег разговора са Мирјаном о предстојећој прослави и новој поставци поводом јубилеја "Век авијације у Србији 1910 - 2010".

- Учесници: Мирјана Новаковић, кустос Музеја ваздухопловства; саговорник Бојана Андрић

- Екипа: техн.вођство Зоран Васић, сценограф Петар Ђиновић, сниматељи звука Славиша Лепојевић, Иван Троскот; расвета Вјекослав Чулар, дизајн светла Добривоје Марковић, камерман Оливера Фришчић, организатор Гордана Грдановић, редитељ снимања Ружица Лукић, уредик-истраживач Весна Игњатовић, монтажер Љубомир Плављанић, аутор Бојана Андрић

- Снимано 27. 8. 2010. у Студију 11, премијерно емитовано 10. 9. 2010; Редакција за историографију

Петак, 20.05.2022. на РТС СВЕТ у 01.05 после поноћи

О емисијама народне и забавне музике у програму ТВ Београд од 1987. закључно са 1991. годином у серији "Време телевизије"

Музички програм, трћи део, народна и забавна музика, први део - 95. епизода серије Време телевизије у краћем уводу сведочи о третману ових видова музике, а потом исцрпно приказује презентацију садржаја народне музике у програму ТВ Београд од 1987. закључно са 1991. годином. За народну и забавну музику у већем делу овог периода, све до 1990. године, била је надлежна Забавно-музичка редакција, а у 1990. и 1991. години јединствена Музичка редакција, која се старала и о уметничкој музици. И у једном и у другом случају, оба жанра, и народна и забавна музика, имала су повољне услове за пласман, а када су обједињена сва три жанра у једној редакацији, било је лакше одупрети се притисцима да се пласирају они музички садржаји који нису задовољавали утврђене критеријуме. Уређивачка политика захтевала је складно развијање садржаја народне и забавне музике, заоштравање уређивачких критеријума, и уједно, на тим основама, стварање атрактивног програма који ће пратити најшире гледалиште. Селективан избор садржаја и извођача деловао је као пример како се треба одупрети продору музичког шунда, што се, иначе, дешавало у неким сегментима комерцијалних, а и других програма Телевизије Београд. Најзначајнију улогу у конципирању програма Музичко-забавне редакције имао је њен уредник Варткес Баронијан, композитор и професор Факултета драмских уметности. Његова прерана смрт 1997. године била је недокнадив губитак и за музички програм и за Телевизију Београд у целини. Народна музика пласирана је у више различитих емисија. Репрезентативна је била емисија Фолк-мајстори уредника Радослава Граића. Рубрикама посвећеним најистакнутијим ауторима и извођачима гарантовала је врхунски квалитет. Темељила се на традиционалној народној музици, али и савременој, у традиционалном духу. Староградска музика, али и староградска култура, била је садржај емисије Код златног коња. На жалост, ова емисија није избегла апсурдне ударе цензуре које су долазиле ван редакције. Уредник ове емисије био је Божидар Пантић који је конципирао и уређивао и низ других емисија народне музике.
Редакција је помагала и пратила саборе народне музике. Тако су гледаоци могли да се упознају са годишњим смотрама народне музике у Србији. Емисија се посебно осврће на Сабор у Гучи. Тада је био друкчије конципиран него данас. Уредница емисија о саборима у Гучи била је Вања Лесић. У наредној епизоди завршава се сведочење о народној и забавној музици.

- Учесници: уредници Радослав Граић, Божидар Пантић, Вања Лесић
- Сценариста др Мирослав Савићевић; уредници др Мирослав Савићевић и Весна Дошен; водитељ Мића Орловић; редитељ Никола Лоренцин
- Премијерно емитовано 18. 12. 2011, Редакција за историографију, уредник Бојана Андрић; репризирано 7. 5. 2015. на РТС САТ