ТВ прозор

Поводом 30 година од смрти

Академик проф. Стојан Ћелић (Босански Нови 16. фебруар 1925 - Београд 30. април 1992), сликар, графичар, сценограф, бавио се таписеријом и мозаиком; био члан групе Самостални и Децембарске групе, главни уредник часописа Уметност од 1960. до 1970; професор Факултета ликовних уметности у Београду и редовни члан САНУ (Приступна беседа "Измена слике света" одржана 14. јуна 1986). У свом богатом и значајном стваралачком опусу прелази пут од експресивног реализма преко слободно интерпретираног мотива до потпуно апстрактне синтетичке форме с изузетним смислом за естетски склад ликовних елемената. Изванредног лирског смисла за колористичке површине и носталгичних, често меланхоличних, мотива Ћелићево сликарство представља непревазиђен домет наше савремене уметности. Две године после светске премијере Стојан Ћелић је остварио сценографију за прву неформалну представу култног дела Самјуела Бекета Чекајући Годоа, са групом истомишљеника на Старом београдском сајмишту. Признања: Орден за храброст; Седмојулска награда, 1960; Октобарска награда 1972; Награда Политике 1969; Награда АВНОЈа 1989; награда Удружења ликовних уметника Косова 1985.

Слике и скулптуре - ово је вероватно најранији снимак Стојана Ћелића у Програмском архиву ТВБ. У документационом картону је забележен опис сторије у трајању од 9 минута: "Изложба слика Стојана Ћелића у Модерној галерији у Београду. Стојан Ћелић у свом атељеу говори о себи, свом школовању и свом раду. Др Лазар Трифуновић ликовни критичар даје кратак осврт на изложбу Стојана Ћелића". Но, сачувана је само филмска слика, сниматеља Војислава Лукића, без тонског записа!

- Учесник: академски сликар Стојан Ћелић
- Снимано 13. 4. 1962, репризирано у "Трезору" 20. 6. 2007.

На другој страни, на рубу сете - Емисија је посвећена једном од најзначајнијих савремених сликара, академику и професору Ликовне академије, Стојану Ћелићу. У својој изузетно плодној стваралачкој каријери Ћелић је иза себе оставио велики број пастела, акварела, таписерија, мозаика, сценографија, илустрација... Овај портрет осветљава стваралаштво, али и приватни живот Стојана Ћелића... Емисија приказана на 40. Југословенском фестивалу документарног и краткометражног филма, видео секција (24.03.1993)

- Учесници: Стојан Ћелић (архивски материјал), академик Љубица Сокић, сликар; академик Љубица Марић, композитор; Бошко Карановић, сликар и графичар; Адела Шујак, сликарски модел
- Сценаристи Мира Оташевић, Бојана Андрић; сниматељ Ратко Кушић, сниматељи звука Драган Милојковић, Љиљана Драгутиновић; монтажер Михајло Јовановић, редитељ Милан-Пеца Николић
- Премијерно емитовано у циклусу "Уметничко вече" 9. 7. 1992; репризирано у "Теветеци" 3. 11. 1999; репризирано у "Трезору" 16. 7.2007; 13. 13. 2011; 30. 4. 2012; 25. 4. 2017; 26. 11. 2019, 21. 4. 2020.

Сећање на Стојана Ћелића - Емисија је реализована поводом четврте године од смрти знаменитог сликара. У част Ћелићевих позоришних сценографија (Укроћена Горопад 1954; Пигмалион 1956; Чекајући Годоа, 1956; Галеб, Београдско драмско позориште, 1969; Лица, ЈДП, 1972) Атеље 212 приредио је 12. јуна 1996. године омаж који је снимала Телевизија Београд. Испред гвоздене завесе на позорници Атељеа 212 коју је осликао Стојан Ћелић, о великом уметнику говорили су књижевник и драмски писац Света Лукић и редитељ Љубомир Драшкић, а затим је реконструисана сценографија из представе Атељеа 212 Чекајући Годоа из 1956. године. Представљена је и скица за сценографију представе Галеб Београдског драмског позоришта из 1969, као и инсерт из представе Југословенског драмског позоришта Лица из 1972. године са Ћелићевом сценографијом. У емисији су забалежене и изјаве поводом изласка из штампе Монографије о Стојану Ћелићу аутора Иване Симеоновић и Ирине Суботић, издање Цлио Београд 1996.

- Учесници: Света Лукић, Љубомир Драшкић, Бојана Бурић, Јован Деспотовић
- Сценарио Мира Оташевић & Бојана Андрић; камера Војислав Лукић; звук Мирослав Белановић; режија Бранко Кичић
- Премијерно емитовано 04.07.1996, Уметничко вече, уреднице Бојана Андрић & Мира Оташевић; репризирано у "Трезору" 20. 6. 2007, 13. 12. 2011.

Петак, 29.04.2022. на РТС СВЕТ у 01.35 после поноћи

У 92. епизоди серије "Време телевизије" говори се о играним програмима у продукцији Редакције за децу и младе

Програм за децу и младе трећи део - 92. епизода серије Време телевизије сведочи о драмском програму за децу и младе у периоду од 1987. закључно са 1991. годином. Репрезентативна је драма Владимира Манојловића Иза зида. У извештају о програму за ову драму је наведено: "Добила је позитивне оцене за модеран приступ теми која обрађује време непосредно после Другог светског рата, односно његово доживљавање кроз визуру деце". Владимир Манојловић је и режисер драме Иза зида. Драма Плави, плави! Горана Митровића непосредно изражава емоције младих у нашој савремености. Презентација здравих емоција младих њена је особеност. Репертоар играних серија за децу обухвата серије више генерација аутора, почев од старије генерације писаца до најмлађих. Александар Поповић, аутор серије Мала Нада, припадник старије генерације, иначе један од наших најистакнутијих драмских писаца, годинама је сарађивао са Телевизијом Београд. Мала Нада, ТВ роман за децу, како ју је назвао аутор, серија је нарочитог шарма. У њеном средишту је девојчица Нада која живи у свом свету маштарија, игре, нежности и љубави, за шта пуно разумевање налази код кућне помоћнице Маре. Та "друкчија јава" Наду и њене родитеље доводи до неспоразума, али, ипак, игра и машта показују се надмоћније од јаве свакодневице. Људмила Стојановић-Бајфорд и Тимоти Бајфорд афирмисали су се још раније као сценаристи (Тимоти Бајфорд и као редитељ) незаборавних серија Невен и Полетарац. У овом периоду написали су сценарио за серију Соба 405, коју је режирао Мирослав Алексић. Редакција је на следећи начин најавила серију: "Реч је о једној од соба у дечјој болници у којој се непрекидно свашта драматично весело и необично догађа, јер дечјој виталности, наравно, не може ништа ни болница". Суптилно је реализована серија Сазвежђе белог дуда о детињству у првим послератним годинама. Сценарио је по свом истоименом роману написао књижевник, новинар и уредник у Радио Београду и Телевизији Београд Драган Алексић. Режисер је Слободан Радовић. Најмлађој генерацији аутора тада је припадао Иван М. Лалић, по чијем сценарију је реализована маштовита серија Пилот у трави, радо "прихваћена од младог гледалишта", како је записано у тадашњој оцени програма. Серију је режирао Драган Веселиновић. У наредној епизоди очекује нас осврт на музички програм.

- Учесници: сценариста и редитељ Владимир Манојловић; сценаристи Горан Митровић, Драган Алексић, Иван М.Лалић; редитељи Мирослав Алексић, Слободан Радовић, Драган Веселиновић
- Сценариста др Мирослав Савићевић; уредници др Мирослав Савићевић и Весна Дошен; водитељ Мића Орловић; редитељ Никола Лоренцин
- Премијерно емитовано у "Трезору" 26. 11. 2011, репризирано 29. 4. 2015 (РТС САТ); Редакција за историографију, уредник Бојана Андрић