ТВ прозор

Баштина Радио Београда, први део - уводна реч Ранка Стојиловића, домаћина биоскопске вечери у Данима европске баштине 2021. Ранко Стојиловић је новинар, историчар радиофонског медија, уредник циклуса емисије Невидљиви људи на програму Радио Београда 2. Стојиловић говори о историјату једне од најдуготрајнијих радио-хуморитичких серија о породици Јовановић, о њеним ауторима, редитељима и глумцима, а затим о удруженом раду на визуализацији неколико сачуваних емисија, употребом архивских записа Телевизије и Радија за приказивање у "Трезору". Следи затим емитовање тог "Трезорског" експеримента, и најава каснијег разговора са публиком.
- Учесници: Ранко Стојиловић, водитељ и аутор емисије "Невидљиви људи"
- Снимано 07.10.2021, премијерно емитовање; Редакција за историографију

Трезоров биоскоп, Радио Стрип - Актуелно-ангажована хумористично-сатирична радио-серија Јовановићи - свакодневица једне породице почела је да се емитује на Првом програму Радио Београда 3. јануара 1981. године сваког радног дана у 5.45 ујутро и током дана репризира још два пута. Друштвено утемељена, животно уверљива, драмски разиграна, "породица Јовановић" садржајем, извођењем и ударним, троструким свакодневним јављањем, брзо је, бар за појмове радија, освојила слушаоце и ушла и у друге наше породице, да с њима подели своје и њихове свакодневне бриге и радости. Овакве радио-породице постојале су на радио станицама Америке и Британије још пре Другог светског рата, касније и у Француској, Пољској, Мађарској, Чехословачкој, а код нас Породица Петровић Радио Ниш (1946), Сунце, море, бит и хит Други програм Радио Београда (1969) где је постојао посебан сегмент "Породица Јовановић" - радио роман о породици од четири члана за који слушаоци из недеље у недељу сами пишу наставке. Но, нова серије Бранислава Банета Ђуричића била је друкчија од сви претходних, пре свега трајала је не дуже од 5 минута и јављала се сваког дана, и постала је врло брзо и навика и потреба аудиторијума. О свему овом, поводом 40 година од почетка емитовања серије Јовановићи - свакодневица једне наше породице говори Ранко Стојиловић, уредник и аутор серије "Невидљиви људи", млађи брат серије "Трезор". Следи затим неколико троминутних епизода из живота радио породице Јовановић, коју је "Трезор" богато илустровао користећи неисцрпну телевизијску архиву. Тако су се по ко зна који пут збратимиле архиве Радио Београда и Телевизије Србије, што "Трезор" нарочито негује. Ту је и кратак интервју са Ренатом Улмански која са јаким емоцијама говори о свом деветогодишњем животу у породици Јовановић. Када је Бане Ђуричић престао да бележи разговоре у породици Јовановић, серију су писали други писци, режирали други редитељи са другим глумачким поделама. Чланови прве породице Јовановић били су: Ђорђе Јовановић, графички радник (Душан Антонијевић), Меланија Јовановић, његова супруга (Љиљана Крстић), Јован Јовановић, њихов син, ВКВ радник (Зоран Радмиловић), Стана Јовановић, Јованова супруга, медицинска сестра (Рената Улмански) и њихова деца Весна Јовановић, ученица (Зорица Јовановић), Зоран Јовановић, ученик (Вера Обрадовић).
Данашњи "Трезор" приказује 4 епизоде из првог циклуса и две из каснијих сценариста Радојице Бецића и Бранислава Тодоровића Клинића, а улоге тумаче: Драгица Ристановић, Мирослав Павићевић и Божидар Павићевић Лонга. Емитовано у периоду од 1981. до 1995.
- Учесници: Ранко Стојиловић, Рената Улмански, Вицо Дардић, Бојана Андрић
- Приредили: Милена Јекић Шотра, Душан Живковић, Игор Стојковић, Раде Вучковић Ненад Влатковић, Гордана Грдановић, Дарко Веселиновић, Милан Филиповић, Зоран Узелац, Снежана Врањковић, Александар Андријевски, Јаков Кроња, Ивана Јовановић, Нада Зилџић Додиг, Ранко Стојиловић, Бојана Андрић
- Снимано 17.12.2020. и 25.02.2021, премијерно емитовано у "Трезору" 12.03.2021, репризирано 23.07.2021, Редакција за историографију

Баштина Радио Београда, други део - после биоскопске представе, разговори су били испуњени емоцијама присутних радијских посленика, а за историчаре медија и веома корисни. Разни су се занимљиви подаци и сећања изговорили о серији Јовановићи, о сатири и хумору, упоређивале су се програмске слободе некадашњег Радија и Телевизије, говорило о врлинама и још више о манама визуализације радифонских записа... Но, домаћини ове вечери, уредници Стојиловић и Андрић били сагласни у једном, а то је да је овај скуп са оваквом темом био веома користан за историчаре, а занимљив за обичне гледаоце који су уживали у овој врсти хумора одмеравајући шта се и да ли се нешто променило у протеклих тридесет година.
- Учесници: уредник Забавно-хумористичке редакције Радио Београда 1 Владимир Јокић; афористичар и писац Раде Ђерговић, књижевник и новинар, дугогодишњи уредник Програма за децу Радио Београда 1 Петар Жебељан; новинарка Радио Београда 2 Јована Милованчевић, музички уредник Радија 202 Бранислав Стевановић; водитељ Ранко Стојиловић
- Сниматељ Душан Живковић, расветљивач Зоран Ђорђевић, организатор Гордана Грдановић, уредник Бранка Грковић, уредник Милена Јекић Шотра, уредник Бојана Андрић, сценограф Снежана Поповић, декоратер Жељко Малетић; Озвучење: Техника Радио Београда сниматељ звука Предраг Марковић, Мирослав Живковић; Клуб РТС: Сања Делибашић, Лидија Јакшић; монтажер Нада Додиг Зиџић, аутор Бојана Андрић
- Снимано 07.10.2021, премијерно емитовање; Редакција за историографију

Петак, 18.03.2022. на РТС СВЕТ у 00.25 после поноћи

Драмски серијали и серије у периоду од 1987. до 1991. у документарној серији "Време телевизије"

Играни програм пети део: Драмски серијали и серије, први део - 86. епизода серије Време телевизије сведочи о драмским серијалима и серијама. Од 1987. до 1991. емитовано је шест драмских серијала. Радило се и на три најамбициозније драмске серије у историји Телевизије Београд, од којих је само једна реализована (Вук Караџић). Друга је (Сеобе) била у процесу стално преиспитиване реализације, а трећа (Свети Сава) остала је само на сценарију и покушајима обезбеђења услова за продукцију. И кад се узму у обзир и драмски серијали и серије, стиче се утисак да је обим емитовања те врсте програма у пет текућих година изразито мали. Међутим, оцене вредности емитованих дела биле су високе. Тај успех постигнут је благодарећи ангажовању најистакнутијих писаца, сценариста и редитеља, као и других врхунских аутора и сарадника. Иначе, серијали су четири случаја адаптације романа, а у по једном случају адаптација позоришне драме и документарни серијал. По Роману о Лондону великог српског писца Милоша Црњанског о емигрантској судбини, као једном од обележја двадесетога века, реализован је истоимени серијал. Режирала га је Мира Траиловић, која је заједно са Јованом Ћириловом написала сценарио. Серијал Време чуда је адаптација истоименог романа Борислава Пекића. По овом роману трајне вредности сценарио је написао Горан Паскаљевић, који је и редитељ серијала. Чудесна пројекција негације Бога, која је карактеристична за нову власт непосредно после Другог светског рата и, насупрот томе, пројекција вере народа са села да се, упркос тој негацији, збива нови долазак Христа, у оба случаја проблематизује однос догме и слободе. Напоредо са серијалом реализован је и дугометражни филм у копродукцији Телевизије Београд, Сингидунума са Каналом четири Телевизије Лондон. И серијал Портрет Илије Певца односи се на време непосредно после Другог светског рата, у овом случају у сремском селу. Овај серијал представља једно од најуспелијих телевизијских дела о трагичним променама на селу и лому људске судбине у такозваном новом добу. Сценарио је написао Синиша Ковачевић према својој позоришној драми Ново је доба. Вредност сценарија и мајсторство редитеља Славољуба Стефановића Равасија, као и глума Данила Лазовића у главној улози, у осниви су успеха овог серијала. По свом запаженом роману Браћа по матери Јован Радуловић је написао сценарио за истоимени серијал. Серијал, као и филм рађен истовремено, режирао је Здравко Шотра. Кроз трагичне судбине два брата чија је мајка Српкиња, а очеви Хрват - усташа и Србин - првоборац, сагледава се коб националне супротстваљености и подељености, али и могућности његовог превазилажења на индивидуалном плану. У наредној епизоди завршавамо сведочење о драмским серијалима и серијама.

- Учесници: сценариста Јован Ћирилов; драмски писац Синиша Ковачевић; књижевник Јован Радуловић; редитељи Горан Паскаљевић, Славољуб Стефановић Раваси, Здравко Шотра
- Сценариста др Мирослав Савићевић; уредници др Мирослав Савићевић и Весна Дошен; водитељ Мића Орловић; редитељ Никола Лоренцин
- Премијерно емитовано у "Трезору" 15.10.2011, репризирано 08.04.2015 (РТС САТ); Редакција за историографију, уредник Бојана Андрић