Трезор

Сећање - Дејан Ђурковић (Београд, 1.4.1939 - Београд, 2.2.2003), филмски и позоришни редитељ и сценариста, апсолвирао је режију на Академији за ПФРТВ. Каријеру започиње као асистент редитеља у филму Не убиј (1961). Писац је (заједно са Вуком Бабићем) сценарија за дугометражне игране филмове Др (1962) и Пре рата (1966), инспирисане Нушићевим комадима. Косценарист је и коредитељ филма Познајете ли Павла Плеша? (1975), а косценарист филма Четири дана до смрти (1976). Режирао је 14 краткометражних документарних и играних филмова, углавном према властитим сценаријима.

Заједно са Миливојем-Мићом Милошевићем режира документарне филмове За и против за (1969, награђен у Београду) и Социјални експеримент (1971). Остали филмови (документарни и пропагандни): Деветнаест милиона (1963, са В. Бабићем); Двадесет година (1964); Прозор према башти (1964, са Вуком Бабићем); Од свег срца (1971); Пруга снова (1971); Четврта димензија (1972); Датуми (1972, М. Николићем); Суд партије (1975, Н. Момчиловићем).

Кратки играни филмовими Анабелин сан (1966, награђен у Манхеиму и Венецији), Психоделикт (1968, награден у Оберхаусену), Пресађивање осећања (1970, награђен у Београду и Берлину), У правцу почетка (1970). Био је позоришни критичар "Вечерњих новости" и "Политике Експрес"; уредник позоришне рубрике у ревији "Данас"; сарадник у Телевизији Београд. Главне ТВ серије Реч по реч (водитељ, 1974) и Огледало XX века (водитељ и један од аутора,1979); документарна трилогија Ко то смије студенте да бије (о београдским студентским немирима у различитим временским периодима, 1991). Награде: Златни лав (Венеција,), Сребрни медвед (Берлин), Златна медаља на Фестивалу краткометражног и документарног филма у Београду (1968).

Избор из ТВ дела - колаж емисија сачуваних у Програмском архиву Телевизије Београд, у којима је Ђурковић редитељ, сценариста или водитељ: Деветнаест милиона, 1963; 20 година, 1969; Видик, 1969; Пост Фестум, 1972; Реч по реч, 1974; Катастрофологија уметности, 1979 и др.

* Произведено 2010, Редакција за историографију.

Реч по реч, девета емисија - Контакт програм Реч по реч био је на програму једном месечно у сезони 1974/75. Емисије су снимане у Дворани културног центра Студентски град. Осим гостију које је бирао сам аутор, активну улогу имала је и студентска публика. Сачуване су само две емисије из серије. Због дужине емисије која је трајала више од сата, овога пута Трезор емитује први део девете емисије у којој угледни гости Павле Грегорић, Лео Матес и Пуриша Ђорђевић, говоре о својим успоменама из илегалног рада, ратним сусретима и послератним доживљајима. У препуној сали, у потпуној тишини, гледају се делови Пуришиних филмова Јутро и Сан.

Из критике: "Серија Телевизије Београд Реч ро реч открива нове дражи контакт-програма: Емисије из циклуса Првог програма Телевизије Београд Реч по реч не емитују се директно. Оне се снимају у новој дворани студентског Дома културе на Новом Београду. Чињеница је да се таква емисија може накнадно угладити током монтаже. Али је исто тако чињеница да њени учесници имају све време током снимања, пред собом и око себе, веома врућу и динамичну публику која је спонтан, понекад нимало угодан регулатор. Посебно је "контроли" из тог гледалишта изложен водитељ емисије Дејан Ђурковић. Са младом студентском публиком, природно, нема компромиса. Она је радознала, искрена, строга и, као свака младост, с правом много захтева. Њу заиста није лако задовољити..." (Олга Божичковић, "Политика", 21.03.1975).

* Учесници: Павле Грегорић, Лео Матес, Пуриша Ђорђевић, Дејан Ђурковић, у музичком делу учествују "Пепел ин кри" и солиста Дитка Хаберл.

* Сценарио Дејан Ђурковић, Александар Мандић; слика Боривоје Урошевић, светло Ружица Тубић, звук Милан Анђелковић, магнетоскоп Марко Ивачковић, миксер слике Иван Пеић, техн. вођство Чедомир Станковић, музика за шпицу Војкан Борисављевић, сценограф Слободан Машић, костимограф Милорад Игњић; камермани Милоје Лазић, Милан Павловић, Бранимир Клипа, Фатмир Нуши; редитељ Александар Мандић, уредник Владимир Манојловић.

* Премијерно емитовано 25.7.1975, Редакција забавног програма, уредник Миодраг Маринковић.