ТВ прозор

Милан Влајчић (Београд, 23. август 1939 - Београд, 09.02.2022), новинар, књижевник, књижевни и филмски критичар

Влајино лично виђење - позвали смо, 2009. године, телевизијског и филмског критичара "Политике" Милана Влајчића да нам да неопходна "упутсва за гледање и слушање" једне од његових емисија интервјуа које је за Телевизију Београд радио пре скоро 30 година, а растали смо се, договоривши се да ће "Трезор" репризирати његове четири емисије портрета, а он ће за "Трезор" да сними једну нову емисију за давно завршену ауторску серију Лично виђење... Тако је и било, у августу 2009, емитован је Алекса Челебеновић, Учесник и сведок (1987), у новембру Предраг Милојевић, Лично виђење (1979); Божидар Ковачевић, Лично виђење (1978), Ратко Дражевић, Учесник и сведок (1987) и премијерно Петернек, Лично виђење (2009).
Из тог снимање, августа 2009. Влајчић је говорио о свом ауторском радном стажу у програмима Телевизије Београд: "На позив Зоре Кораћ, снимио сам од 1979. десет портрета за серију Лично виђење, од 1986. десет портрета за серију Нешто сасвим лично, а онда је Лика Лукић преузела тај програм, под називом Учесник и сведок, она је водила разговоре, али је неколико пута и мене искористила... То су углавном биле старије особе, које медији нису појели, многи од њих су први пут видели ТВ екипу у свом стану..." На питање Бојане Андрић као се припремао и да ли је имао неки сараднички тим за истраживање, Влајчић одговара: "Не, не, целог живота ја сам сам себи био истраживачки тим. Одабирао сам људе о којима сам све знао, али сам имао муке да их наговорим на снимање. Они су сви имали велики зазор према медијима, бојали су се да их неко не злоупотреби, ја сам морао и тај страх да мало разбијем. Онда се радило тако да се сними разговор 18 минута, па се паузира док се промени ролна филма... сними се увек више, па се после пробере... На пример, Челебоновић је једна фасцинантна личност, он је неколико година раније објавио прву светску студију о кичу која се звала "Улепшани свет". Таква књига у свету није постојала, јер се о кичу углавном говорило са социолошког становишта као уметности ниже вредности, а он је показао да кич припада заправо грађанској култури и да без тог улепшаног света грађанске културе не би било... Неки људи смо ми измакли, јако ми је жао што нисам снимио Драгутина Гостушког, он је стално говорио 'има времена, има времена'.... а после није било више времена. Затим, Павле Стефановић који је у току наших договора умро. Он је био такође фасцинантна личност, музиколог, есејиста, радозналац... Али међу снимљеним портретима је Ратко Дражевић, који је био директор "Авала филма", покретач црног таласа. Он је доведен као официр Озне, али људи из "Авала филма" су га сломили и Дражевић, који је доведен да буде цензура - дозволио да своје најбоље филмове сниме и Пуриша и Макавејев и Жика Павловић... Касније када је емисија била измонтирана, пажљиво је гледана, неки сјајни делови су избачени, али ипак, она остаје као јединствени документ о настанку нашег Црног таласа, најсветлијег поглавља југословенског филма у целини..."
Снимано за "Трезор" 12. августа на тераси Продукције РТС и 15. септембра 2009. у књижари "Беополис", 12. новембра у Атељеу Петернека, а све емитовано до краја 2009. године у циклусу "Трезор", уредника и аутора Бојане Андрић
За емитовање у "ТВ прозору" сем целовитог интервјуа са Влајчићем приказује се и одломак из Влајчићевог разговора са Ратком Дражевићем,.
- Приредили: монтажер Нада Додиг Зилџић, сарадник Бојана Андрић
- Снимљено за "Трезор" 2009, премијерно емитовање у "ТВ Прозору", уредник Милена Јекић Шотра; Редакција за историографију

Предраг Милојевић, Лично виђење - разговор Милана Влајчића са једним од највећих новинара XX века у Србији. Предраг Милојевић (1901-1999) је цео свој професионални век провео у "Политици" и проживео многа политичка дешавања. Он остаје најкрупније име српског новинарства и једно од најзначајнијих у европским оквирима. Писао је непрекидно од 1921, па готово све до своје смрти у јесен 1999. Јединствени је сведок столећа - као дописник из иностранства избачен је из пет земаља. Као дописник из Немачке начинио је 1930. интервју са Хитлером, тада потцењеним лидером мале странке. Милојевић је наговестио да ће бити невоља са овим опасним човеком. После тога Хитлер није давао интервјуе већ само беспоговорне заповести. Знамо шта се догодило после.", коментарише Влајчић.
- Учесници: Сценариста и саговорник Милан Влајчић, уредник серије Мила Кнежевић
- Снимано и емитовано 1979, Редакција програма из културе, уредник Зора Кораћ; репризирано у "Трезору" 10.11.2009.

Влајино лично виђење, други део - Још два примера о свезналици Влајчићу, како су га пријетељи звали, и његовом разноврсним и детаљно проучаваним областима уметности и уметника. У првом одломку упознаћете Влајчића као музичког критичара који даје уводу реч пред концерт Јохана Себастијана Баха "Токата и фуга у г-молл-у" (редитељ Александар Мандић, уредник Снежана Николајевић, 1986). Други одломак односи се на разговор са уметничким фотографом Томиславом Петернеком (уредник и аутор Бојана Андрић, 2009)

- Приредили: монтажер Нада Додиг Зилџић, сарадник Бојана Андрић
- Премијерно емитовање у "ТВ прозору", уредник Милена Јекић Шотра; Редакција за историографију