ТВ прозор

Препознавање на даљину - у жељи да се што пре похвали својим првим Zoom митингом, истовремено и да први пут обележи Дан медија који се 24. јануара прославља у католичком свету, а посвећен је Светом Фрањи Салешком, заштитнику новинара и писаца, медија и комуникација, "Трезор" је емисијом Упознавање на даљину само половично у томе успео. Наиме, 24. јануара ове године приказан је само део снимљеног Zoom митинга, а данас ћете коначно гледати снимак у целини.

Позвали смо сараднике и пријатеље из далеке Ријеке да разменимо новости из њихове НВО "Јучер Данас Сутра" платформе за аудиовизуелна истраживања са нашом Редакцијом за историографију Телевизије Београд и понудили Zoom као средство комуницирања. Ријечани Жељко Лукетић и Лери Ахел пожелели су да упознају музичког критичара и хроничара рокенрола Пецу Поповића, а када је сазнао какву комуникацију припремамо и Владимир Јеленковић, овог пута не као уредник научног програма и директор Музеја "Николе Тесле", него као некадашњи рокер, изненадио нас је и обрадовао својим укључењем. Увек спреман да помогне, документариста Зоран Буловић, организовао је Zoom митинг у свом Студију. Уместо планираних десет минута, митинг је потрајао 40 минута. По (не)писаном правилу "Трезор" ће испунити сваком учеснику и по једну музичку жељу, али нека то буде изненађење и за учеснике и за гледаоце.

Музичке жеље учесника митинга - испуњава "Трезор": по жељи Жељка Лукетића: инсерт из ТВ филма Роман с контрабасом - писац Антон Павловић Чехов, адаптација и режија Здравко Шотра, музика Корнелије Ковач, 1972; по жељи Пеце Поповића инсерт из серије Rockumenti: Династија Јелић, 1995; по жељи Владимира Јеленковића: Група "Траг", 1977; снимак извођења "Београде, граде мој" после двадесет година у емисији Старе нове године, 1995 (како је овај снимак први пут у "Трезору", ево допунских података: Група "Траг" била је била активна од 1974. до 1976. године; састав: Градимир Аврамов, композитор и гитариста; Драган Васиљевић, клавир; Милош Васиљевић, вокал; Владимир Јеленковић, гитара и вокал; водећи женски вокали Сузана Манчић и Драгана Беотовић); по жељи Зорана Буловића: одломак из ауторског документарца Шездесет пет година КСТ, 2020.

- Учесници: Петар Пеца Поповић, музички критичар и публициста; Жељко Лукетић, продуцент и кооснивач НВО Јучер Данас Сутра: Платформа за аудиовизуална истраживања и издавачке куће Fox & His Friends Records, Ријека/Загреб; Владимир Јеленковић новинар, уредник Научне редакције ТВБ и некадашњи директор Музеја Николе Тесле; инж. Зоран Буловић директор Студија Бул-Про, докуменртариста; водитељ Бојана Андрић
- Реализатор инж. Зоран Буловић, сарадници Милена Јекић Шотра, Бранка Грковић; монтажер Ивана Јовановић, Нада Додиг Зилџић, аутор Бојана Андрић
- Снимано 18.01.2022. за "Трезор", премијерно емитовање у "ТВ Прозору"; Редакција за историографију

Бијело дугме на Хајдучкој чесми - снимак Концерта одржаног 28. августа 1977. у Кошутњаку поред Хајдучке чесме, којем је присуствовало између 40 и 100 хиљада гледалаца (новински извештаји су различити и крећу се у овом распону). Екипа Телевизије Београд (још нисмо истражили састав те ТВ екипе, сем што се поуздано зна да је редитељ Јован Ристић Рица и да је често и сам снимао с камером на рамену). Редитељ догађаја код Хајдучке чесме био је Петар Пеца Поповић, те ће накнадни разговор с њим, а и детаљан преглед оставштине Јована Ристића која се чува у Фонду поклона Редакције за историографију - одговорити на сва ова питања. За сада оволико: Окупљање публике почело је око 15 часова, у поподневним часовима наступале су групе "Тако", "Леб и сол" и "Здраво", а у 20 часова почела је опроштајна свирка "Бијелог дугмета". Опроштајна, зато што Горан Бреговић одлази на одслужење војног рока. А Брега је изјавио Дражену Врдољаку следеће: "Придобили смо публику с којом у почетку нипошто нисмо рачунали, дјецу, родитеље, дједове и баке, па је разумљиво ако се њихово тренутно одушевљење повукло истом брзином којом је и надошло..." Психолог Жарко Кораћ на наводе Тирнанића да су у мелодијама "Бијелог дугмета" врло честе речи хоћу, баш ме брига, нека... одговара овако: "... њихов је став у основи неконформистички, доста једнострано и директно изражен, али то одговара садашњој преокупацији омладине која заправо у узрасту када је неконформизам основна критика живљења... На питање "Ко сам Ја" - одговор те генарације је следећи: "Ја сам друго него што су моји родитељи, Ја сам друго него што је средина у којој сам, Ја покушавам да одговорим на један оригиналнији начин на то питање, Ја тражим своју егзистенцију, јединствену, непоновљиву, другачију него ону коју видим око себе." Композитор Драгутин Гостушки закључује своје излагање: ..."Бијело дугме" је једно од малог броја музичких група који су у своје композиције успели да унесу фолклорне или народне елементе. Мислим да између чисте народне музике, нове народне музике, чисте озбиљне музике, старо-градске песме и шлагера стоји једна огромна празнина, коју је попунила ова врста музике. Поп-рок музика је прихваћена, од стране младих људи, већином из градскога амбијента и већином мање или више образованих и којој ни једна друга врста коју сам споменуо није довољно одговарала."

- Учесници: психолог Жарко Кораћ, композитор и музиколог др Драгутин Гостушки, музички критичар и радио-тв уредник Дражен Врдољак, новинар Богдан Тирнанић
- Снимано 28.08.1977, Редакција музичког програма, уредник Радослав Граић

Петак, 04.03.2022. на РТС СВЕТ у 00.40 после поноћи

Документарне драме и адаптације у периоду од 1987. до 1991. у 84. епизоди серије "Време телевизије"

Играни програм трећи део: Документарна драма и адаптације - 84. епизода серије Време телевизије односи се на документарне драме и адаптације у периоду од 1987. до 1991. године. Документарна драма, адаптације и дугометражни филм у овом периоду имају доста сличности, па се могу посматрати и као репертоарска целина у оквиру Драмског програма Телевизије Београд. У свим телевизијским делима на која ћемо се овде осврнути долази се до драме или филма посредством нечег већ постојећег, било да су то документи и стварне личности и догађаји од којих се полази, односно сведочанства о њима, или већ постојећа књижевна дела - романи, приповетке, позоришне драме... Симптоматично је да поступак стварања овог типа документарног дела и адаптација, заправо стваралачка надградња извора, пружа могућност за експеримент, што је такође видно у овом репертоарском сегменту. У програму су били заступљени разни варијетети документарне драме. Ти варијетети произашли су из специфичних креативних поступака аутора. Тако је драма Погрешна процена Бојане Андрић у режији Мирослава Алексића заснована на документима о револуционарним врењима на Београдском универзитету и, напоредо с тим, илегалном боравку Јосипа Броза у Београду и спровођењу нове партијске линије која рачуна на шире друштвене снаге него до тада. Особеност ове драме је у њеном двојству - она има својства и документарне, али и оригиналне телевизијске драме. Критика је запазила да се у драми "на неки начин демитологизује" Титов лик. Драма Шумановић - комедија уметника по сценарију Бранка Вучићевића и у режији Бориса Миљковића и Бранимира Димитријевића заснива се на документима о судбини великог српског сликара Саве Шумановића. Представља један од најуспелијих експеримената и у Драмском програму и у укупном програму Телевизије Београд. Сврстана је међу 20 најбољих драма Телевизије Београд. Било је још пројеката заснованих на експерименту, али због недовољности техничких капацитета они нису могли да буду остварени. О једном таквом пројекту сведочи Љубомир Радичевић, уредник Играног програма. Адаптација у овом периоду више се упражњава у дугометражном филму него у драмском репертоару. Пажњу, пак, заслужује адаптација приповетке Душана Радовића "Тетовирани живот" под насловом Видим ти лађу на крају пута. Сценарио су написали Биљана Максић и Милош Радовић, син Душана Радовића. Милош Радовић емисију потписује и у својству редитеља. У наредној епизоди биће представљени дугометражни филмови у чијој продукцији уз Телевизију Београд учествују филмске куће.

- Учесници: сценаристи Бојана Андрић, Биљана Максић, Бранко Вучићевић; редитељи Борис Миљковић, Милош Радовић; глумац Љубивоје Тадић, уредник Играног програма Љубомир Радичевић
- Сценариста др Мирослав Савићевић; уредници др Мирослав Савићевић и Весна Дошен; водитељ Мића Орловић; редитељ Никола Лоренцин
- Премијерно емитовано у "Трезору" 24.09.2011, репризирано 01.04.2015 (РТС САТ); Редакција за историографију, уредник Бојана Андрић