ТВ прозор

180 година од рођења академика Милана Кујунџића Абердара, песника, књижевника, филозофа, политичара

Милан Кујунџић-Абердар (Београд, 28. 02. 1842 - Београд, 26. 11. 1893) права је учио у Београду, филозофију у Бечу, Минхену, Паризу, а у Оксфорду их је завршио. У младости био један од вођа Омладинског покрета у Србији и уредник листа Млада Србадија, затим био је професор философије на Великој школи, министар, посланик, председник Народне скупштине. "Абердарем су наши оцеви звали пушку, која глас даје - вели Кујунџић у предговору своје прве књиге - Абердарем сам ја крстио своје срце док сам још ђаком био. Карактер и облик мога певања потпуно се казује овим именом." Јавни је рад Кујунџићев тројак: поетски, наставничко-научнички и новинарско-политички. Кроза све три се групе проводи једна основна мисао: савремено грађанско слободњаштво, облик европске просвећености и идеја братства као знамења општег напретка народног. Док је био министар просвете створио је Српску Краљевску Академију за науке и уметности. (Из књиге Андре Николића Знаменити Срби XIX века)

Адреса ТВБ: Абердарева 1 - Занимљиве историјске податке о згради у Абердаревој 1 износе историчарка уметности Гордана Гордић и редитељ Дарко Татић, син архитекте Рајка Татића који је пројектовао ову зграду на Ташмајдану. Градња Ђачке трпезе, објекта намењеног напуштеној деци, започет је 1924. године, али је завршак спречио Други светски рат. Током окупације, Немци су здање адаптирали и користили као коњушницу, а после рата се ту уселила "Авала филм". Пошто се маја 1962. у договору са Републичким извршним већем одустало се од изградње Дома телевизије на Новом Београду на простору иза зграда СИВ-а и ЦК-а према Земуну, а пружена је могућност да се уз одговарајућу финансијску накнаду добије зграда "Авала-филма" на Ташмајдану, за проширење студијских капацитета Телевизије Београд. Адаптација просторија за потребе Телевизије трајала је више од шест година, при чему ниједан зид, од подрума до крова, није био поштеђен веће или мање "обраде". У приземљу је направљен студио површине око 210 квадратних метара и простори за видео и тонску режију, за контролу камере и за команду расвете, а на спрату студио за информативне емисије, површине 110 квадратних метара, и мали најавни студио. После годину дана опирања, Урбанистички завод је одобрио да се испред зграде подигне решеткасти гвоздени стуб-носач антена за везе, висине око 40 метара.
Абердарева је живела мирним животом до 1990. када је уз њен бок, иза и око ње почела да се диже нова зграда, за проширене потребе Телевизије Београд. Фебруара 1996. прва се у нову плаву зграду уселила Информативна редакција, затим остали... Но, Терминал, Мастер, Режије програма, Међународна режија и Студио I - срце Телевизије и све блиско срцу остало је где је и настало. Настало 1966, нестало 1999.

- Сниматељ Ђура Ивановић, асист. сниматеља Александар Агбаба, сниматељ звука Милан Ђорђевић, микроман Бошко Семиз, расветљивач Драган Ивановић, организатор Срђан Радоичић, уредник истраживач Весна Игњатовић, графичка обрада Драган Владисављевић, монтажер Владица Iгов, аутор Бојана Андрић
- Снимано 18.08.2004, премијерно емитовано 22.04.2005; репризирано 20.04.2007; 27.02.2012, 11.11.2015; Редакција за историографију, уредник Бојана Андрић

Отварање студија у Абердаревој - После дужег времена проведеног у скученом простору ТВ студија на Београдском сајму одакле је почело емитовање телевизијског програма 1958, Телевизија Београд уселила се 1967. године у стару зграду "Авала филма" у Абердаревој 1. у нови студио I, и савремено опремљене видео режије, теле-кина, магнетоскоп и мастер. Спортски коментатор Драган Никитовић уз помоћ техничких директора инж. Петра Митровића и других програмских и техничких радника, провео је групу новинара београдских листова који пишу о новом електонском медију, кроз све просторије на свих пет спратова нове зграде Телевизије Београд...

- Учесници: новинар водитељ Драган Никитовић, технички директор Петар Митровић, водитељ Евица Лабан Христић, новинар и ТВ критичар Олга Божичковић, новинар Димитрије Пекић, костимограф Данка Павловић, камерман Миле Стефановић Топ, редитељ Чедомир Мацура, техничар магнетоскопа, сниматељ Александар Ћетковић, цртач и трик мајстор Ђурђе Ђачић, монтажер Олга Момић, спикери Душанка Калањ, Бранислав Сурутка; режисер програма Нада Селимовић и др.
- Снимано 20.07.1967; Редакција информативног програма; репризирано у "Трезору" 23.04.2003; у одломцима 21.04.2004, 29.10.2004, 22.04.2005, 25.07.2011