Метаморфозе: Предраг Мики Манојловић

Од 1970. године до сада одиграо је преко сто филмских и телевизијских улога, од којих су многе антологијске. Из Народног позоришта, у коме је био првак и играо у неким од најзначајнијих представа у историји националног театра отишао је 1993. године. Десет година касније играо је више од педесет пута Молијера у представи Југословенског драмског позоришта Молијер један живот. Затим је основао Радионицу интеграције, бавио са инклузијом слепих и слабовидих, али и занимљивом позоришном продукцијом. Ту је режирао три представе: Док нас смрт не раздвоји, Ромео и Јулија и Кос.

Још као студент глуме, чинећи прве, професионалне кораке, трагао је у Атељеу 212 за Шекспировим и нашим Хамлетом у подруму. Тада спознате вредности никада није напустио, између осталог и сазнање да је глума озбиљно и темељито трагање за суштином, простор у којем се машта преплиће са доживљеним, и то да је самоиспитивање обавезна духовна дисциплина.

Играо је током каријере и Шекспирове Магбета, Ричарда III и Краља Лира, режирао Ромеа и Јулију.

Рођен је у породици позоришних глумаца, Зорке и Ивана Манојловића. Одрастао је у позоришту, у гардеробама, на пробама, сцени и око ње. Могуће да је зато његово сагледавање позоришта другачије.

После завршене Академије креће Микијева муњевита позоришна каријера. Десетине незаборавних улога: Калигула, Мандрагола, Кад су цветале тикве, Сирано де Баержерак, Ричар Трећи у Народном. Хрватски Фауст, Дозивање птица, Баал, Молијер, још један живот у Југословенском драмском, Злочин и казна у Битеф театру су само неке од њих.

Каријеру на телевизији почиње у серији Отписани. Играо је у култној серији Грлом у јагоде и насловну улогу у серији Вук Караџић која је добила Гранд при на фестивалу у Монтреу. Само једном се љуби, Сезона мира у Паризу, Нешто између, Отац на службеном путу, Време чуда, Тито и ја, Подземље, Туђа Америка, Буре барута, Завет, Циркус Колумбија, На млечном путу су само неки од наслова антологијских филмова у којима је бриљирао.

После успеха филма Подземље креће његова инострана каријера. На десетине наслова филмова које је снимао широм Европе. За заслуге у области позоришта и филма у југоисточној Европи проглашен је за почасног доктора Европске филмске академије. Добитник је многих најрелевантнијих домаћих и иностраних награда и признања.

За који дан, на 50. Фесту добиће награду Београдски победник за изузетан допринос филмској уметности.

аутор и уредник Оливера Милошевић
сниматељ Далибор Вучковић
монтажа Милош Ачански
редитељ Милица Митров