Трезор

Авалски торањ, фрагменти из живота и смрти - сећање на један од најстаријих телекомуникационих предајника ТВБ, на Авалски торањ, који је срушен НАТО бомбама 29. априла 1999. Авалски торањ био је висок 202,87 метара. Ремек дело архитектуре, једини торањ на свету који је за пресек имао равнострани троугао, а пројектовали су га архитекте Угљеша Богуновић и Слободан Јањић, као и конструктор академик Милан Крстић. Стотинак грађевинара радило је и зими и лети, уградивши више од 4.000 тона армираног бетона. Врхунац посла била је поставка 60 метара високе антене тешке око 25 тона. Почетком маја 1965. године торањ је добио коначни изглед постављањем телевизијске и радио антене. Наизглед "мршав" на три ноге, које су се ослањале на темељне блокове укопане 1,4 метра у стену, торањ је одолевао налетима кошаве "шетајући" у пречнику и до једног метра. Екипа "Трезора" снимила је сећања особа који су свако на свој начин били чврсто везани за животну историју ове грађевине која је била и симбол Београда и Београђана: инж. Норберт Драјер руководилац предајника на Авали; инж. Милан Крунић први техничар на предајнику, дипл. инж. Бошко Јовановић из Преносних веза; Љубинко Нешић из Терминала веза, Михајло Вићентић одговоран за одржавање лифтова у Торњу.

- Учесници: инж. Норберт Драјер руководилац предајника на Авали, Милорад Крунић први техничар на предајнику, дипл. инж. Бошко Јовановић из преносних веза, Љубинко Нешић техничар Терминала веза, Михајло Вићентић одговоран за одржавање лифтова у Торњу
- Сарадници Весна Игњатовић, Диана Бошњак, Милка Даниловић; организатор Гордан Грбић, графичка обрада Небојша Рашић; монтажери Зорица Благојев, Драгиша Ђокић; аутор Бојана Андрић
- Снимано 13.03.2004, премијерно емитовано у "Трезору" 29.04.2004, репризирано 20.04.2005, 19.04.2007, 25.07.2008, 17.01.2020 (РТС СВЕТ); Редакција за историографију, уредник Бојана Андрић

Нова Авала - Почетком маја 2010. године, екипа "Трезора" посетила је посаду Емисионог објекта на Авали, први пут се попела на нови торањ, присуствовала монтажи последњих уређаја пренетих из привременог емисионог објекта подигнутог после НАТО бомбардовања 1999. када је Авалски торањ уништен. Домаћин и водич кроз просторије РТС у новом Авалском торњу био је Чедомир Симић шеф Емисионог објекта на Авали. Авалски торањ пројектован је од 1959. до 1960. године, грађен од 1961. до 1964, а отворен 1965. године. Торањ је, током НАТО агресије, гађан 25. и 29. априла 1999. и потпуно уништен. Изградња новог торња почела је 2005. године, а завршена је у новембру 2009. Извођен је без одступања од првог пројекта архитеката Угљеше Богуновића, Слободана Јањића и конструктора Милана Крстића. Неколико дана после наше посете почело је и емитовање програма РТС са Авалског торња. Претходна посета "Трезора" Авали била је 17. маја 2007, са авалским ветеранима ЕТВ Милорадом Крунићем, Петром Лукићем и Ђуром Опачићем, а домаћини су били шеф Емисионог објекта Чедомир Симић и инж. Миодраг Томашевић, помоћник руководиоца ПЈ ЕТВ.

- Учесници: шеф објекта Чедомир Симић, инж. Миодраг Томашевић сада у пензији, Александар Ђорђевић техничар Специјалистичке екипе, Милена Јекић и Бојана Андрић.
- Сарадник сниматељ Милена Јекић, уредник истраживач Весна Игњатовић, електронска графика Никола Рафајловић, монтажери Милорад Ћитић, Бранислава Теодосић, аутор Бојана Андрић
- Снимано 07.05.2010, премијерно емитовано у "Трезору" 24.05.2010, репризирано 10.06.2013, 17.01.2020 (РТС СВЕТ); Редакција за историографију

У музеју авалскиг торња, део из емисије Историјски пројекат - Авалски торањ на свом троношцу увек је бурно живео, од детињства аналогног до зрелости дигиталне, а под троношцем чува целу своју прошлост. У Музеју Емисионе технике и веза, Драган Мојовић, заменик директора ЕТВ и филозоф по образовању, окружен музеалијама из историје ЕТВ говори о процесу дигитализације који је у пуном замаху на Емисионој станици на Авали: "Процес дигитализације почиње са изумевањем машина за рачунање, а прве машине за рачунање изумели су филозофи. Прва машина за рачунање дело је француског филозофа и математичара Блеза Паскала који је 1642. године изумео прву машину за сабирање и одузимање. Произвео је 50 таквих машина, продао их и зарадио фине паре и помогао свог сиромашног оца. Другу, много савршенију машину за рачунање, изумео је Лајбниц, велики немачки филозоф, и она је сем две основне математичке радње сабирања и одузимања могла и да множи и да дели, али је могла и да израчунава квадратне коренове. Ето, то су почеци. Међутим, највећа револуција у изумевању дигиталних машина такође се везује за једног филозофа. Он се зове Џорџ Бул. Он је рођен у време када је Милош Обреновић у Србији подизао Други српски устанак, 1815. године. Бавио се математиком и логиком и створио је једну врсту симболике која је имала револуционарни значај уопште у историји логике, историји филозофије. Он је наиме створио те истиносне таблице - истинито/неистинито, тачно/нетачно - које су онда неки умови који су били много више зароњени у технику претворили у другу врсту симболике, а то је "0" и "1". Дигитална технологија користи ту тзв. бинарну азбуку, значи писмо са свега два симбола. Један је "0", а други је 1. Нула значи да нема електричног сигнала, јединица значи има електричног сигнала и сад редоследом нула и јединица исписују се све информације, биле графичке, било тектуалне, биле сликовне или тонске, визуелне и транспортују на електромагнетни талас и шаљу бежично од једне до друге емисионе станице, од вашег телевизијског студија до неког телевизора у некој шуми и планини. Кад већ говоримо о великанима, фиксни телефон заменио је мобилни који је дигитални уређај. Е сад видите, један светски научник говорио је да ће се појавити једна таква справа. Ви знате кад су се појавили мобилни телефони, али он је 1891. године то рекао: 'Јефтина и једноставна направа која ће моћи да се носи у џепу, моћи ће да се подеси било где на мору и копну и примаће светске вести или поруке које су јој специјално намењене'. Никола Тесла, 1891. године."

- Учесници: дипл. филозоф, генерални директор ЕТВ Драган Мојовић, саговорник Бојана Андрић
- Сниматељ Горан Прокић, асистент Иван Васиљевић, сниматељ звука Иван Рогановић, микроман Миљан Грубановић, расветљивач Бранислав Димитров, сарадник-сниматељ Милена Марковић, организатор Добривоје Илић; графичка обрада Мићун Дринчић, монтажер Љубомир Плављанић, аутор Бојана Андрић
- Снимано 11.06.2015, премијерно емитовано 17.06.2015; Редакција за историографију, уредник Добривоје Илић