Седмо дете

Овај деветнаестогодишњи дечак одрастао је на улици. Са дванаест година, одлази у дом за децу без родитељског старања, у који га упућује центар за социјални рад. Тамо је научио да чита и пише. После седам година, објављује свој први роман и привлачи велику пажњу медијске јавности у Србији. Роман је штампан у седам издања и преведен је на немачки и енглески језик. Филм „Седмо дете" је прича о таленту, амбицији и одлучности. О малом граду, и великом болу.

Режисер и сценариста филма је Милутин Јовановић, а филм је подржао Европски ромски институт за уметност и културу у Берлину.

Филм је сниман у време најстрожих рестриктивних мера, тако да је сниматељ филма заправо сам Мети Камбери, који је користећи мобилни телефон, следио упутства редитеља који је за све то време, био у Берлину.

Филм „Седмо дете" добитник је неколико награда и признања, а фестивалска публика у Берлину, видеће га премијерно на „Berlin International Art Festival" крајем децембра месеца.

Иако Мети Камбери тренутно живи свој сан, иза тога стоји беспоштедно суочавање са траумама и из судара те две позиције - оне са које је кренуо и оне где се сада налази - избијају истина и живот. Тај наратив истовремено буди асоцијације на прозу Данила Киша (носталгични, али не и патетични осврт за изгубљеним светом тешког детињства), као и на сентимент неких народних или хип-хоп песама које говоре о путовању од трња до звезда, из критике Јована Марковића, филмског критичара.

Редитељ и сценариста: Милутин Јовановић
По тексту: Мети Камбери