Трезор

ЈРТ: Сећања - Одбор за просвету Савезног извршног већа образовао је Комисију за питања увођења телевизије у Југославију, те поред Радио Београда, Загреба, Љубљане, Југословенске радиодифузије и електроиндустрије, за увођење телевизије у Југослављи заинтересовали су се и органи владе, па се у том погледу 1955/56 може означити преломном годином код нас, а у Европи су те године биле у погону 92 телевизијске станице у 21 земљи. Први, сасвим скроман одашиљач од 500 вати изграден је на Сљемену и 15. маја 1956, гледаоци из Загреба могли су пратити инострани ТВ-програм, на телевизорима постављеним по граду на јавним местима у ограниценом трајању примани су најпре аустријски програми, а затим и италијански. На Дан Републике, 29. новембра 1956, Загребачка телевизија прешла је на редовно емитовање,експерименталног програма. У Београду је званично отварање ТВ студија извршено је 23. августа 1958, а трећи југословенски ТВ студио отворен је непуна два месеца касније, у Љубљани, 11. октобра. Иако су прве иницијативе биле одвојене, почев од 1955, на изградњи телевизије у Југославији радило се плански. 1957/58 , постављена су четири предајника: два у близини Београда (Црвени Чот на Фруској Гори и Авала) и по један крај Загреба (Сљеме) и Љубљане (Крвавец). Они су покривали територију насељену са око четири милиона становника. Изграђена су у три главна студија у Београд, Загреб, Љубљана - који су, уз остало, опремљени и са по једним репортажним колима. Изградњом релеја Сљеме-Крвавец, Сљеме-Папук-Мајевица, Црвени Чот-Авала омогућено је увођење заједничког ТВ програма у који су укључена сва три студија. Први заједнички програм југословенске телевизије изведен је, на данашњи дан, 28. новембра 1958. године, што је свакако најзначајнији дан у њеном развитку. ЈРТ је од првог дана члан Европске Уније за радиодифузију.
Екипа Трезора обилази просторије у улици Бориса Кидрича (сада Београдска), бр. 70 где је на И спрату најдуже радила организација ЈРТ и где у дан данас ради слична организација (УЈРТ) на сличним пословима... спомињу се имена генералних секретара, директора, службеника, стални пројекти које је организавола ЈРТ, анегдоте...

- Учесници: Милан Вукос, Александар Луј Тодоровић, Милош Шоћ, Снежана Угричић, Ева Павловић Видовић

- Уредник исраживач Весна Игњатовић, сниматељи Вељко Јевтовић, Бранко Пелиновић; асистенти сниматеља Душан Николић, Владимир Весковић; сниматељ звука Јовановић Љуба, микромани Бошко Семиз, Ненад Мишић; расветљивачи Миодраг Врховац, Зоран Ђорђевић; организатор Мели Филиповић; реализатор Наташа Јањуз; графичка обрада Горан Ергарац, монтажер Зорица Џабић, уредник
- Снимано 17. маја и 8. јуна 2006, премијерно емитовано у "Трезору" 28.11.2006, репризирано 27.11.2017; Редакција за историографију

Од Телеграфа до Телевизије, Преношење порука, четврта епизода - У претходним епизодама говорило се о најпримитивнијим начинима преношења порука па до курира на коњима и поштанским кочијама. У овој, последњој епизоди, говори о преношењу порука уз помоћ електричне енергоије, електричног импулса, електро-магнетских таласа: телеграф, телефон, телепринтер, телефото, кабловске, бежичне, радио и сателитске везе. Самјуел Морзе, амерички физичар је 1837. године конструисао први електрични телеграф који користи специјалну азбуку састављену од цртица и тачкица, помоћу које се могло у једном тренутку пренети 80-100 знакова. Прва телеграфска линија основана је 1844. у САД а већ 1855. једна таква линија је повезивала Београд са Крагујевцем и Алексинцем, а преко Земуна са Европом и светом. Први телефони у Србији пуштени су у рад 1882. године , а наш научник Михајло Пупин је изумео ткз. "Пупинов калем" и тиме омогућио развој телефоније. Прве радио-станице у Европи настају почетком двадесетих додина 20.в. Прва радио-станица у Југославији основана је у Загребу 1926, а затим у Београду 1929. године у данашњој згради САНУ. Након проналаска тзв. механичког система телевизије 1926. године један новинар је прокоментарисао: "Телевизија ће наћи много различитих примена да ћемо се чудити како смо без ње могли бити". Најзад , нагло послератно ширење телевизије прати и развој сателититских веза. Пренос прве ТВ емисије из Америке у Европу омогућио је сателит Телестар 1962. године. У емисији је представљен цео технолошки ланац по којем функционише телевизији, најсавременије средство комуникације.

- Реализација: Каменко Катић, Споменка Недић, Никола Станковић
- Произведено 1976, репризирано у "Трезору" 28.11.2006, 17.05.2012, 02.08.2012; Редакција школског програма