Читај ми!

Трезор

У славу оснивача Битефа Милана Вукоса и Мире Траиловић

У славу оснивача Битефа: Милан Вукос, секретар за кулутру Београда, генерални директор РТБ од 1972. до 1985 (Крагујевац, 27. јануар 1932 - Београд, 15. фебруар 2016)

Милан Вукос завршио је Филолошки факултет у Београду. Био је уредник листа "Студент". У влади Слободана Пенезића постао је најмлађи министар за културу Србије 1963. године. У периоду од 1967. до 1971. године Вукос је дао велики печат као потпредседник градске владе задужен за културу у време градоначелника Бранка Пешића. Подржао је идеје најзначајнијих људи из света културе тог времене па су његове заслуге у темељу многобројних манифестација које су и данас заштитни знак Београда као што су међународни фестивал БИТЕФ основан 1967, Радост Европе и БЕМУС основани 1969, ФЕСТ основан 1971. године. На челу Радио Телевизије Београд био је од 1972. до 1985. године , у периоду који с правом називамо "златно доба телевизије". Био је амбасадор у Венецуели од 1986. do1990. године. По повратку, до пензионисања 1994, радио је као саветник у Радио-телевизији Србије. Добитник је Вукове награде и носилац многобројних одликовања. Савременици говоре о Вукосовом прегалаштву да се у престоници оснују данас најзначајније манифестације културе, можда и најважније за савремену историју града, када се Београд потпуно отварио према свету. За илустрацију ових сећања коришћени су архивски материјали Телевизије Београд о наведеним манифестацијама из серије Култура данас из 1968. и 1971. године.

- Учесници: Миодраг Илић уредник и аутор документарних емисија, драмски писац и књижевник; Борка Павићевић драматург, публициста и директор Центра за културну деконтаминацију
- Сниматељи Никола Новаковић, Бојан Маројевић; асистенти сниматеља Бранислав Стојановић, Владимир Весковић; сниматељи звука Жељко Кордић, Александар Арнаутовић, Миљан Ђукић; расветљивачи Зоран Ђорђевић, Милан Михајловић; сниматељ сарадник Милена Јекич Шотра; организатор Гордана Грдановић; уредник истраживач Маријана Чутурило, графичка обрада Милена Марковић, монтажери Нада Додиг Зилџић, Јован Бановић, Љубомир Плављанић; аутор Бојана Андрић
- Снимано 19.02. и 10.03.2016, премијерно емитовано 01.06.2016; Редакција за историографију

У славу оснивача Битефа: Мира Траиловић, позоришни, радио и ТВ редитељ (Београд, 22. јануар 1924 - Београд, 7. август 1989)

Бонсоир Мадаме Траиловић, Уметничко вече - Поводом двадесетпетогодишњице Битефа и годишњице смрти доајена позоришне уметности у нас, настала је ова емисија посвећена сећању на Миру Траиловић, оснивача и директорку Битефа, дугогодишњу директорку Атељеа 212, директорку и селекторку Театра нација... Кроз документарни материјал, непосредне исказе сарадника и пријатеља Мире Траиловић, аутори реконструишу богату животну и радну биографију личности која је била врхунски аниматор позоришног живота, редитељка значајних позоришних и телевизијских пројеката и истовремено, амбасадорка југословенске културе у Европи и свету.

"Мира Траиловић није, чини ми се, много разумевала политику; примала ју је инстиктивно јер је тако била јача од ње, знала је да се повуче кад су притисци били опаки, да направи компромис, али и да га наплати, увек чувајући своје достојанство и достојанство театра. С лежерношћу даме која привидно не обраћа пажњу на инциденте иако их савршено региструје, умела је да прегрми политичке олује, глупости и скандале, експлозије гнева овог или оног моћника, дипломатске компликације, неизбежне на Битефу, и да ради даље свој посао, свесна да је у међувремену и сама постала институција. (Драган Клаић, Из каталога 18. фестивала монодраме и пантомиме, Земун 1990)

- Учесници: Мира Ступица, Драган Николић, Јован Ћирилов, Борка Павићевић, Љубомир Драшкић, Ричард Шекнер, Елен Стјуарт, Рут Нелзон, Зора Колаковић

- Сценаристи Мира Оташевић, Бојана Андрић; редитељ Милан Пеца Николић
- Премијерно емитовано 27.10.1991. реприза 17.11.1991; Редакција играног програма, уредник Милован Витезовић; репризирано у циклусу "Теветака" 03.03.1999; у "Трезору" 09.08.2002, 14.09.2009, 24.11.2014, 20.12.2019

Петак, 17.09.2021. на РТС СВЕТ у 00.45 после поноћи

Наставак сведочења о Документарном програма Телевизије Београд до 1991. године

Сведочанства о времену, животу и идејама, други део - 61. епизода серије Време телевизије наставља сведочење о Документарном програму између 1987. и 1991. године. Актуелним проблемима тада се бавила емисија Порота. Конципирана је тако да се у њој расправља о друштвеним темама за који је заинтересован шири круг гледалаца. У Извештају о програму износи се: "Мање је задирала у систем и чисту политику и економију а дебата се концентрисала на проблеме о којима сваки гледалац има своје мишљење". Теме су биле наркоманија, школство, нуклеарке - да или не, бесплатна или плаћена медицина, забрањене песме и др. Серија Извесна питања Душанке Врховац Пантовић била је, пак, везана, како се наглашава у њеној концепцији, "за актуелна питања нашег времена", што најбоље показују емисије Живети или умрети за отаџбину, Милован Ђилас, Новинарство и политика, Одговорност за будућност. Поред емисија о актуелним темама Редакција је наставила да негује репортаже о нашој свакодневици. Серија Живот је живот Каменка Катића представља највише домете у том жанру. Приказивала је тзв. обичне људе у различитим животним ситуацијама које им неумитно одређују судбину (Село Каменица, Блокеј који живот значи, Реквијем за Јоцу Фркеца, Папир пре свега). Тих година почело је и емитовање серије Ексклузивно Мире Адање Полак. Ауторица је успевала да обради низ изузетних тема и оствари интервјуе са изузетним личностима до којих је тешко доћи. И по теми и по приступу ексклузивно делује емисија Здравка Велимировића Синови, сведочанство из суднице у Цетињу, где се трагично расплиће једна прича о крвној освети.

- Учесници: одговорна уредница Документарне редакције Сребренка Илић, уредници Душанка Пантовић, Каменко Катић, Мира Адања Полак

- Сценариста др Мирослав Савићевић; уредници др Мирослав Савићевић и Весна Дошен; водитељ Милоје Орловић; редитељ Никола Лоренцин

- Премијерно емитовано 10.04.2011, Редакција за историографију, уредник Бојана Андрић; репризирано 08.01.2015. (РТС САТ)