Пигал којег више нема

Писац и редитељ Давид Дифрен, као комплетни аутор, потписује ово дирљиво дело које је омаж Граду светлости и његовом најпиторескнијем кварту, и његовим ликовима који су кроз читави 20. век, поготово у његовој другој половини, давали печат париским ноћима.

Дифрен, у контемплативном и меланхоличном тону, описује Пигал своје младости и још једном, као за опроштај, тамо довози свој изум: кинематографски аутобушчић, на чијем екрану пролазницима емитује филмове снимане на том митском тлу. Камера бележи њихове реакције.
Унутар аутобуса, и на улицама Пигала, одвијају се интервјуи са последњим Мохиканцима Пигала, ликовима који одживљују данашње дане џентрификације овог дела Париза.

Бивше проститутке, макрои, власници клубова, полицајци који су туда патролирали... сви су дошли да говоре о граду своје младости који више не постоји, осим у сећањима. (Зар уосталом Француз Марсел Пруст није написао: Прошлост је немогуће наћи у геометрији простора, већ само у геометрији успомена?).

Богати архивски материјали снимљени на тим живописним улицама сведоче о бурној прошлости, о инспирацији коју је Пигал давао филмским редитељима, о мирисима, укусима и страстима једног незаборавног кварта, и града, и историјског времена.

Уредник страног програма из културе и аутор циклуса: Бојан Босиљчић