Метаморфозе: Никита Миливојевић

Она се може сместити у неколико оквира: од представа које су репертоаре Београдских позоришта водиле у савремене токове, преко ангажованих остварења која су кроз дела класика и савремених писаца критички реаговала на нашу стварност, до богатог опуса који оставља дубок траг у најзначајнијим грчким позориштима, затим важних представа које је режирао у европским позориштима, Шекспир фестивала који је основао и са успехом води, све до представа које је радио у позоришно митским местима: у Делфима, Глоб театру у Лондону и античком Епидаурусу.

Никита је прошао дуг пут од ангажованог бунтовника деведесетих до редитеља који у својим делима разматра универзалне теме које се тичу људског постојања.

У позоришту његов терен су емоције, односи међу људима, карактери, детаљи. Верује да су личне карте редитеља наслови које је радио, да у представама које режира сваки пут оставља део себе, да у свакој проналази везу са властитом личношћу, искуством, карактером. Верује и да је уметност та која даје равнотежу свету који, како је још Шекспир закључио "константно искаче из зглоба".

У једној анкети позоришних критичара Србије представа Бановић Страхиња коју је режирао проглашена је најзначајнијим позоришним остварењем деведесетих година прошлог века. Емигранти, Маска, Живот је сан, У потпалубљу, Сан летње ноћи, Каролина Нојбер су наслови из његове позоришне личне карте деведесетих. Двехиљадите године каријеру наставља у Грчкој. Његове представе Иванов и Злочин и казна у театру Аморе проглашене су позоришним догађајима у Атини, за представу Три сестре добија награду за најбољу режију у грчким позориштима. У Солуну режира Бекство Булгакова и Брехтову Мајку Храброст, у Атини Дон Жуана, Лукрецију Борџију, представу На Дрини ћуприја по мотивима романа Иве Андрића режира у Дизелдорфу. Режирао је са глумцима Народног позоришта из Београда Шекспирову трагедију Хенри Шести за Глоб театар у Лондону, затим је у Чортановцима основао Шекспир фестивал. Пре тога Миливојевић је био директор Битеф фестивала, управник Битеф театра и директор драме Народног позоришта. Режирао је филм Јелена, Катарина, Марија.

У Атини је други дом Никите Миливојевића, Инђија је његова Итака, место где је рођен, одрастао, где се радо и увек враћа.

аутор и уредник Оливера Милошевић
сниматељи Сима Димитрић, Далобор Вучковић
монтажа Горан Мијић
музички уредник Владана Марковић
редитељ Милица Митровић