Читај ми!

Трезор

У сусрет 27. марту Дану новинара Србије

Из живота новинара - Сутра је 27. март, Дан новинара Србије. Избор из сећања на властите почетке у новинарству Александра Мишића из емисије Био сам у паклу, 2004; а из серије Учесник и сведок део разговора Милана Влајчића са Богданом Пешићем из 1987, затим са Слободаном Глумцем из 1986. године. Што се тиче датума из историје српског новинарства које треба запамтити овде набрајамо следеће: 27. марта 1791 - у Бечу штампан први број "Сербских новина"; 6. новембра 1881 - одлука о оснивању Српског новинарског друштва; 21. децембра 1882 - Правила Српског новинарског друштва потписали оснивачи: Милан Ст. Марковић ("Порота"), Стеван Д. Поповић ("Просветни гласник"), др Владан Ђордевић ("Отаџбина" и "Народно здравље"), Стеван Ћурчић ("Српске новине" и "Србадија") др Лаза Костић ("Српска независност") и Манојло Ђорђевић Призренац ("Народно ослобођење"); 1883 - престанак рада Друштва после Тимочке буне; 1891 - обновљен рад, председник Пера Тодоровић; 1897 - удружење има 60 чланова, председник Јован Ђаја. Даље, 1901 - Први конгрес српских новинара око 100 учесника; 1906 - после расцепа, основано Друштво српских новинара и публициста; 1907 - обележавање 25 година Удружења, председник Бранислав Нушић; 1910 - приступање Савезу словенских новинара у Прагу; 1914 - у нову управу улазе искључиво професионални новинари, председник је Владислав Рибникар; 1919 - оснивање Југословенског новинарског удружења (ЈНУ); 1920 - обновљено Српско новинарско удружење са 53 члана; 1924 - два члана управе Београдске секције ЈНУ учествовала на Међународном новинарском конгресу у Лондону; 1925 - Скупштина Београдске секције телеграфски изразила солидарност са ухапшеним новинарима Мошом Пијаде и Костом Крајшумовићем; 1927 - Скупштина Београдске секције осудила Закон о штампи из 1925. као штетан и реакционаран; 1929 - Београдска секција предала суду части благајника централне управе због претварања Клуба новинара у коцкарницу; 1932 - посвећење темеља Новинарског дома; 1934 - отворен Новинарски дом у Франкопанској улици 28 (данас Ресавска улица); 1938 - Ванредна скупштина Београдске секције због напетости између режимских и опозиционих новинара одржана опкољена жандарима; 1940 - Суд части казнио групу новинара изазивача расцепа у новинарској организацији; 1941 - на скупштини усвојена нова правила и нови назив: Новинарско удружење у Београду , чланова 263, председник Пјер Крижанић... Новинари у Србији данас славе три празника: Дан новинара Србије, 27. март - дан када је 1791. штампан први број "Сербских новина"; Дан Удружења новинара Србије (УНС), 22. децембар - дан када је 1881. основано прво Друштво новинара; Дан Независног удружења новинара Србије (НУНС), 26 март - дан када је 1994. основан НУНС.

- Уредник истраживач Весна Игњатовић, графичка обрада Горан Ергарац, монтажер Зорица Джабић, аутор Бојана Андрић
- Премијерно емитовано у "Трезору" 10.11.2006, Редакција за историографију

Моша Пијаде - емисија биографског карактера посвећена је Моши Пијаде (1890-1957) сликару, преводиоцу, државнику, но пре свега новинару. Школовање, године младости и студија, прикључење радничком покрету, борба за социјалну правду, године проведене на робији у Лепоглави и Митровици, учешће у НОБ-у... "Широке културе, образовања, снажне логике, пуне неустрашивости и неподмитљиве савести, био је сталан полемичар са страница 'Слободне речи', 'Радничких новина', 'Црвеног смеха', 'Синдикалног покрета', 'Радничких синдиката', 'Органзованог радника', 'Синдикалне борбе', 'Нове Европе', 'Београдског дневника', 'Радника', 'Окованог радника', 'Борбе', листова у митровичкој казнионици 'За бољшевизацију', 'Танк' и др..." (Мала енциклопедија Просвета)

- Сценарио Радосав Гајић; сниматељ Завиша Стојковић; монтажер Аристеа Вулетин-Митић; текстове говоре Лјиљана Марковић и Душан Марковић; редитељ Милутин Станишић
- Произведено 1974, Редакција информативног програма; репризирано у "Трезору" 10.09.2006

Радио "Слободна Југославија", одломци - "Специјална емисија Слободна Југославија уредника Душана Митевића говори о томе како се истина о нашој револуцији пробијала у свету и међу нашим народима. Основу у овој емисији чини разговор са другом Вељком Влаховићем, руководиоцем "Слободне Југославије" и тада секретаром Омладинске Коминтерне." (из најаве у "Политици" од 14.01.1975) За данашњи "Трезор" коришћена су три одломка емисије која траје 48 минута, а сазнаћете који су све извори коришћени за формирање информације радио емисију, о другим активностима, као што је објављивање шифрованих порука током трајања емисије, затим о великом доприносу радио станице у битци за рањеника на Неретви, о емисијама на страним језицима које су уведене већ 1942. године, два пута недељно на чешком, енглеском и француском, такође и на словеначком и македонском...

"Трезор" је приредио и емитовао овај одломак 11. новембра 2020, на дан када је 11. новембра 1941, у Уфи (СССР) почетла са радом, Радио-станица "Слободна Југославија". Целовиту емисију гледаоци "Трезора" видеће ускоро, када буде оригиналан запис комплетиран и дигитализован.

- Учесници: политичар Вељко Влаховић, Народни херој; саговорник новинар и уредник Душан Митевић
- Премијерно емитовано 14.01.1975; Редакција информативног програма

Петак, 26.03.2021. на РТС СВЕТ у 23.25

Скале Митић у првој емисији циклуса "Разговор ветерана" Каменка Катић

Телевизија осећања, Светолик Митић, Разговор ветерана - "Трезор" је са Каменком Катићем започео 2003. године циклус разговора пионира Телевизије Београд, њихова сећања на ствараоце програма и развој телевизијског медија у нас. У овој, првој емисији разговарају новинари: "млађи" Каменко Катић (на ТВБ од 1962. до 2002) и "старији" Светолик Митић (на ТВБ од 1958. до 1986)

Светолик Скале Митић (Крушевац, 23. мај 1923 - Београд, 1. април 2008) са појавом телевизије нашао се међу пионирима новог медија. Првог телевизијског дана био је дежурни уредник на програму и води први ТВ интервју. Неколико година ради као скупштински извештач, неколико година уређује недељни дневник Седам дана. Реализује докуменатрну серију Времеплов са више од две стотине емисија. Када је у Информативној редакцији уведено да уместо спикера - новинари воде ТВ дневник - неколико година радио је као водитељ. На другом програму неколико година уређује серију Круг актуелног документарног жанра која се емитује седмично. Уређује документарне серије С камером кроз свет, Двадесет милиона, То је то, затим специјалне и пригодне емисије, преносе најважнијих догађаја, припрема биографске емисије значајних личности; аутор је серија Ти дани, те године, Југославија - како нас други виде... један је од новинара са највећим бројем ауторских емисија у Телевизији Београд. И после пензионисања, 1986. био активан. Разговор двојице пионира Телевизије Београд вођен је на историјској адреси, испред телевизијског студија на Сајму, одакле је кренуо први телевизијски програм у Србији.

- Учесници: Светолик Скале Митић, Каменко Катић
- Сниматељ Ђуро Ивановић, асистент сниматеља Срђан Филиповић, сниматељ звука Милан Ђорђевић, микроман Раде Милосављевић, расветљивач Радивоје Старчевић, графичка обрада Небојша Рашић, монтажер Зорица Джабић, аутори циклуса "Разговор ветерана" Каменко Катић и Бојана Андрић
- Снимано 07.07.2003, премијерно емитовано у "Трезору" 22.08.2003, репризирано 12.11.2003. и 11.04.2008; Редакција за историографију

Добио сам инфаркт срца, Круг - На почетку емисије Скале Митић даје уводну реч о све чешћим инфарктима и другим обољењима срца: "Инфаркту срца највише подлежу људи који имају висок притисак, особе са високим процентом холестерола, људи који се мало крећу, пушачи и особе чија професија или нарав доноси нервна напрезања или стресове. Око 70% људи које погоди инфаркт, не преживе. 1970. године статистика каже да је око 11.000 људи у Југославији умрло од инфаркта срца, а 1971. 13.000 и тај број се из године у годину повећава. Случај је хтео да инфаркт доживи и ТВ репортер телевизије Београд Миладин Тешић... Затим следе мишљења београдских лекара и изјава Миладина Тешића о доживљеном инфаркту, одлуци да путује у Швајцарску и постоперативном опоравку, што све прати екипа Телевизије Београд. Миладин Тешић, новинар, репортер, сценариста, редитељ (у Програмском архиву РТС-а сачувано је више од 80 емисија које Тешић потписује најчешће као редитељ.

- Учесници: проф. Др Божидар Ђорђевић, доцент др Лјубица Божиновић, др Нинослав Радовановић, проф. др Цхарле Ханн, пацијент Миладин Тешић, репортер Телевизије Београд
- Сниматељ Часлав Пантелинац, асистент сниматеља Радивој Бајац, сниматељ звука Паул Корошец, расветјивач Лјубомир Цветојевић, монтажер Миланка Нановић, организатор Миодраг Станишић, редитељ Милица Драгић, аутор и уредник Светолик Митић
- Премијерно емитовано 04.04.1974; Редакција документарног програма, уредник Душан Ђурић