Досије о... Можда је она крива

Чућемо оне који су ћутали, али сада из једног другог угла, излазећи из оквира општедруштвеног контекста у свет психосоцијалног начина функционисања свести људи који припадају само себи самима.

Њихов начин размишљања је у ствари изазов нама, с ове стране камере, као питање наше спремности, и појединачне и друштвене, да постанемо свесни њиховог постојања. Емисије као својеврстан поглед у страну свих нас још једном отварају питање одговорности и оних појединачних и оних системских за одређене патолошке појаве у нашем друштву којима општим нечињењем и небављењем, нажалост доприносимо, па макар и несвесно. Зато ваља развити свест о таквим друштвеним појавама од којих је лакше окренути главу, него се њима бавити.

Четврта емисија: Можда је она крива
Зашто је код нас лакше живети (мање срамота) као силоватељ него као жртва? Пред камером о својим злочинима говоре директно, силоватељи, и о свом болу и стиду, жртве. А између је клима која код нас, на жалост, још увек овај злочин не третира онако како он заслужује. Опште је познато да је ово област са највећом ткз. црном бројком, односно, ово је злочин где се у односу на број извршених дела најмање пријави и процесуира.

Аутор: Оливера Панчић