Трезор

Славољуб Стефановић Раваси, позоришни и телевизијски редитељ, пионир Телевизије Београд (Чачак, 29. јун 1927 - Београд, 2. фебруар 1996)

Раваси је завршио је режију у првој генерацији дипломаца Позоришне академије у Београду, у класи проф. др Хуга Клајна, 1952. По завршетку Академије одлази на Косово и Метохију у Покрајинско народно позориште у Приштини. У Радио Београду запослио се 1957, а у Телевизији 1958. и један је од првих телевизијских редитеља. Режирао је на многим позоришним сценама, али су ипак најпознатије његове телевизијске режије, најчешће драмске и музичке емисије. Најпознатије су: Девојка са три оца, 1965; Ноћ и магла, 1968; Бурлеска о Грку, 1969; Хроника паланачког гробља, 1971; Госпођа Дели има љубавника, 1973; Синови, 1975; Коштана, 1976; Како упокојити вампира, 1977; Шпански захтев, 1978; На рубу памети, 1981; Приповедање Радоја Домановића, 1979; Портрет Илије Певца, 1988; Тесла, 1993. која је његова последња телевизијска режија.

Славољуб Стефановић Раваси, Нешто сасвим лично - Портрет пионира београдске телевизије, редитеља Славољуба Стефановића Равасија, који се у свом радном веку успешно бавио позоришном и телевизијском режијом музичких емисија, драма и серија. Аутор и саговорник Исидора Секулић снимила је Равасијево сећање у Кошутњаку у екстеријеру и ентеријеру објеката Телевизије и на чувеном "сниматељском сплаву" на Ади Циганлији.

- Учесници: Славољуб Стефановић-Раваси, редитељ; Мирослав Мики Воркапић, директор фотографије; Ратко Илић, редитељ; саговорник Исидора Секулић

- Аутор Исидора Секулић, монтажер Весна Дујмовић, редитељ Ратко Илић

- Премијерно емитовано 12.08.1984; Редакција програма из културе, уредник Зора Кораћ; репризирано у "Трезору" 02.02.2006. и 05.02.2016

Раваси Гордане Ђурђевић - Сећања на рад са Славом Равасијем износи Гордана Ђурђевић, уредница музичког програма (у ТВБ од 1962. до 1991), са посебним акцентом на музичке емисије, визуализацију музике, а посебно на снимање оперских представа, што се, међу професионалцима сматра једном од тежих редитељских ТВ захтева.

- Учесници: Гордана Ђурђевић, музички уредник

- Сниматељ Вељко Јевтовић, асистент сниматеља Милорад Шево, сниматељ звука Урош Ковачевић, микроман Владимир Милојевић, расветљивач Бранислав Димитров, уредник Бојана Андрић

- Снимано 11.01.2006, премијерно емитовано у "Трезору" 30.01.2006, репризирано 03.02.2016; Редакција за историографију

Раваси Ружице Сокић - У кратком исказу, сазнаћемо од глумице Ружице Сокић, шта то Равасија разликује и издваја од осталих ТВ редитеља. Прва драмска улога Сокићеве на Телевизији Београд била је Новела од Станца, која је емитована уживо 14. јуна 1959. године, а прва улога у Равасијевој режији била је Девојка са три оца емитована 22. фебруара 1965. године.

Из критике: "У годинама које су отишле било је ТВ драма чији су текстови остали у трајнијем сећању но што ће то можда бити случај са поетском и меланхоличном Црнчевићевом причом о девојци великог срца и бистре, крупне сузе која је истовремено и туга и осмех живљења. Било је и редитељских потеза значајнијег замаха и упечатљивије изражајности. Али међу глумачким остварењима тешко да је било складније и непосредније креације од оне, коју је Ружица Сокић у Девојци са три оца тако спонтано, тако раздрагано и тако искрено надахнула истинском љубављу према уметности..." (Ђорђе Ђурђевића, "Борба" 24.02.1965).

- Учесник Ружица Сокић

- Сниматељ Вељко Јевтовић, асистент сниматеља Душан Николић, сниматељ звука Драган Радевић, микроман Ненад Мишић, расветљивач Драган Урошевић, уредник Бојана Андрић

- Снимано 26.01.2006, премијерно емитовано у "Трезору" 03.02.2006, репризирано 04.02.2016; Редакција за историографију              

Петак, 29.01.2021. на РТС СВЕТ-у 0:25

О Научном и Општеобразовном програму прве половине осамдесетих година

Научни и Општеобразовни програм, Време телевизије, 45. епизода - Задржавајући исте основне циљеве као у претходном периоду - благовремено и свестрано информисање о збивањима у домаћој и светској науци и популарисање научног сазнања - Научни програм се у периоду 1981-1986, све више трансформише у модеран и атрактиван телевизијски програм, чији садржаји привлаче и шире гледалиште. Серија Радост сазнања је пратила токове модерне мисли, а серија Ex libris, уз коришћење и играних структура, остварила је занимљив програм с књигама као полазним материјалом, и то оним, које су отварале могућности различитог размишљања из угла различитих научних грана о данашњици и будућности. Посебно се обрађује феномен говора (Радивој и Драгивој). Етнографија је, пак, предмет серије Народни обичаји. Неке од емисија те серије стичу међународну афирмацију. Општеобразовни програм, намењен образовању одраслих, обухвата широк распон тема из разноврсних области савременог живота и цивилизације. Истичу се серија Људи говоре, која је оставила трајне записе о људима нашег поднебља, обухватајући готово читав двадесети век, затим Некад и сад, која је оживела некадашње доба и Знамените жене српске прошлости, као пример коришћења сложенијег телевизијског поступка. Образовни програм Телевизије Нови Сад одликује студиозан приступ. Репрезентативне су емисије Зашто је гачац постала птица штеточина и Лековита камилица.

- Учесници: др Владимир Ајдачић; уредници Верослава Тадић, Владимир Јеленковић, Иља Слани, Недељко Јешић, Бранко Миловановић; редитељ Славуј Хаџић; филмски сниматељ Александар Станковић

- Сценариста др Мирослав Савићевић; уредници др Мирослав Савићевић и Весна Дошен; водитељ Мића Орловић; редитељ Никола Лоренцин

- Премијерно емитовано 05.07.2003, Редакција за историографију, уредник Бојана Андрић; репризирано у "Трезору" 07.07.2003. и 06.11.2014

Уреднице: Милена Јекић Шотра, Маријана Цветковић, Весна Дошен, Бојана Андрић