Трезор

Данас је Светски дан љубазности

Буди фин, избор - током 2000. и 2002. године екипа аутора реализовала око 80 минијатура серије Буди фин, које су емитоване у циклусима, сваког дана и више пута дневно. Познате су личности, кроз брижљиво одабране ситуације, подсећали на бон-тон, на правила понашање, културне норме у друштву, на уљудност и толеранцију. Наизглед забавно и духовито постигло је тачно оно што је вешти сценаристички и уреднички тим желео - широку културну акцију за све узрасте и за сва времена... "Трезор " је за данашњи Дан љубазности изабрао неколико примера из ове серије.

- Учесници: Даница Максимовић, Биљана Вилимон, Драгана Југовић ДелМонако, Предраг Кораксић, Душан Ковачевић, Ксенија Зечевић, Љубивоје Ршумовић, Оља Бећковић

- Аутори Мирјана Бобић, Жељко Хубач, уредник Ранка Јакшић

- Произведено 2000/2002; Редакција забавног програма

Милош Петровић, чембалиста, пијаниста, композитор, џез и рок музичар, професор Факултета музичке уметности у Београду (Земун, 18. 10. 1952 - Београд, 13. 11. 2010)

Милош Петровић, Закључано - На размеђи светова, у данима неизвесним, али и данима радосног сагледавања свог плодоносног животног пута, у исповести пред будним оком камере у епизоди серијала Закључано, отвара срце професор Милош Петровић, композитор, пијаниста и књижевник. Емисија представља његов интимни портрет. Кодови његових дела, налик непрестаним дијалозима са прошлошћу и коренима, дуго ће се "откључавати"... А шта је за њега историја? Шта он то у музици доноси у целини свога постојања? Можда се ти одговори не налазе више само у прохујалој Византији и славном Леванту, већ и међу уским улицама земунског акропоља, можда и у пространим двориштима овога града, свакако - са оног дивног погледа који нуди подножје Гардоша и Калварије. Кроз тај непатворени Земун шетају Лидија Божић и Милош Петровић. На тим стазама једног детињства где се укидају просторне и временске границе, изнедриће маестро Петровић своја сећања за која више нећемо знати да ли су реч, слика или звук.

- Учесници: Милош Петровић, Вељко Никлић Папаник, саговорник Лидија Божић

- Сниматељ Горан Милићевић, асистент сниматеља Драган Бараћ, сниматељ звука Славиша Петровић, организатор Маја Маснец, монтажери Горан Бојковић, Никола Новаковић, Никола Манић, секр. режије Мирјана Пејић, асистент режије Драган Михајловић, аутор Лидија Божић

- Произведено 2003; Редакција програма из културе, уредник Бојан Босиљчић

Петак, 13.11.2020. на РТС СВЕТ у 00:05

Четврти циклус "Године кризе" од 1981. до 1986. из серије "Време телевизије" 

Четврти циклус серије Време телевизије од 17 епизода обухвата период од 1981, прве године после смрти Јосипа Броза Тита закључно са 1986. годином, која непосредно претходи VIII седници ЦК СК Србије када Слободан Милошевић постаје главни политички чинилац у Србији. "И после Тита-Тито" била је једна од императивних политичких парола, али, стварност је била другачија. Већ тада су видни неки од знакова растакања Југославије, што се нарочито манифестује немирима на Косову и продубљивањем друштвене и економске кризе. О немоћи да се изнађе излаз сведоче неуспели друштвени пројекти - дугорочни програм економске стабилизације и критичка анализа политичког система. Та збивања утичу на програме телевизије у Србији и они се профилишу, посебно у информативној функцији. Међутим, благодарећи добро вођеној развојној политици, упркос тешкој финансијској ситуацији, и техника и програм постижу значајан напредак. Техника успева да примени тадашње технолошке иновације, а програм у неким својим сегментима постиже резултате који, гледано из садашње перспективе, јесу његова лабудова песма. Снимање Четвртог циклуса трајало је од септембра 1995. до пролећа 1996. године. До тада су снимљене изјаве више од сто учесника серије и спикерски текст. Монтажа, отпочета 1999, прекинута је у време НАТО бомбардовања, а настављена тек у јуну 2002. пошто је обновљен рад Редакције за историографију. Тада је снимљено још девет сведочења учесника серије. Циклус је премијерно емитован од 19. априла 2003. једном недељно на Другом програму РТС.

Развој и истраживања, 34. епизода серије Време телевизије - Између 1981. и 1986. године продубљује се економска и друштвена криза а већ се наслућује распад Југославије. У тим годинама није се могло очекивати да услови за развој технике и програма телевизије буду повољни. Међутим, управо у тим околностима јача развојна функција РТБ и траже се најсврсисходнији циљеви развоја. Основни циљ развоја био је задржавање обима програма у достигнутим границама, али уз промену његове структуре у корист образовних и играних програма и унапређење свеколиких програмских функција. У техници замењени су предајници Прве мреже и настављена изградња репетитора, уводе се хеликоидални магнетоскопи и камкордери. Напоредо са увођењем нових технологија посебна брига се поклања образовању кадрова. Пун развој се достиже и у ТВ Београд и у ТВ Нови Сад, што доприноси доношењу најповољнијих програмских одлука.

- Учесници: др Милан Топаловић, руководилац Сектора техничког развоја; инж. Јован Валчић, директор Технике ТВ Београд; Рихард Клајн, инжењер магнетоскопа; Слава Златанов, главни инжењер Погона емисионих постројења и веза; мр Анђелка Михић, руководилац Центра за кадрове; Првослав Плавшић, руководилац Центра за истраживање аудиторијума и Драгана Џигурски, социолог

- Сценариста др Мирослав Савићевић; уредници др Мирослав Савићевић и Весна Дошен; водитељ Мића Орловић; редитељ Никола Лоренцин

- Премијерно емитовано 19.04.2003, Редакција за историографију, уредник Бојана Андрић; репризирано у "Трезору" 21.04.2003, на РТС САТ 01.10.2014.