Моја лепа Србија: Жагубица, први део

Од звижда на северу раздвајају га хомољске планине, од Ресаве на југу Бељаница а од равне Доње Млаве и Стига, Горњачке планине на западу. Тако скривено а давнином и неприступачно, могло је служити за збег и уточиште.

Данас у овом побрђу пре ће вас изненадити срна него девојка, вук или зец него човек. Хомоље је један од најређе насељених крајева Србије. На квадратном километру живи само двадесетак људи.

Али, како то обично бива, тамо где су људи ретки, лепота природе је густа, бујна и раскошна. Можда баш због тога што људи нису успели да покваре исконски склад природе и њене дарове.

На истоку Хомоља опружила се Жагубичка котлина а на западу Крепољинско-крупајска. Између њих заштићена и спокојна хомољска пречага. Около планински венци, у котлини побрђе и пропланци а у срцу Хомоља своје земаљске дане броји Жагубица. Застала на пола пута од руралног ка урбаном. Трагови једног и другог могу се видети на сваком кораку.

Уредник: Владимир Новаковић
Аутор текста: Драган Стојановић
Сниматељ: Павле Танасијевић
Монтажер: Јакша Бакочевић